Pravo punjenje

Uporna je, moram da priznam. Uporna kao magarac.





-Da li znaš koliko sam se namučila?, kaže mi.





-Znam, odgovaram joj. -Morala sam da ti dodajem i šargarepu (kao eto i ja sam učestvovala).





-I kapicu sam mu pravila.
-Nda... Mene se više dojmio taj švalerski osmeh.





-I tako je sve bilo divno i stajao je satima. A onda su se pojavila ona dva retarda iz susedne zgrade.
-Misliš ona dva klinca koji su očajnički zaljubljeni u tebe?
-Ti nisi normalna! Oni su debili.
-Možda i jesu, ali stalno pokušavaju da ti privuku pažnju.
-I ništa... sneško je stajao dok oni nisu naišli. Ali bez brige, sledeći put ću da nađem ciglu, u stvari kamen... Ma bolje da dovučem onu betonsku kocku od deda Slavka i da stavim u centar... Pa kad nalete na njega... Hi, hi, hi.





-Pazi, možda je bolje da u centar staviš punjenje od osiromašenog uranijuma. Veruj mi, efekti će biti zastrašujući.
-E, odlična ideja! A gde to mogu da nabavim?
-Preko Neta normalno... Ček, stani, zabranjeno ti je da koristiš moju karticu!





Poslednji pozdrav starom i...
Sledeće jutro osvanuo je novi sneško deset metara dalje.




-Ma ajde molim te, samo ga pogledaj, kaže ona meni. -Proćelav i ima brčiće. Oni debili jesu debili.
-Meni je super.
-Ma ti si matora. Idem ja ipak da nađem onaj uranijum...