Prozori, odmicanje kreveta, čišćenje parketa, zavlačenje ispod fioka, pažljivo sa slikama. Tastatura... bilo je krajnje vreme. Pijanistkinja razvaljuje tastaturu, navikla se na dirke. I pijanistkinja jede iznad tastature... Ubila sam desetak kolonija života dok sam čistila, desetak civilizacija. Nisu imali šansi, kao novi atlantiđani. Posle sređivanje fioka, pa ormana, pa onog iznad ormana.
I tada mi od gore, iz tog "iznad ormana" na glavu pada zveckava kesa.
Koliko dugo?
Par godina.
Izvukla sam maramu sa dukatima iz kese, vezala je oko kukova.
Ali benazar miaijd...
I tu u sred prostora ispunjenog flašama Arfa, Cifa i koječega ...emšab hejli ziba hastid, kofa sa vodom i parkiranog usisivača pustila sam božanski ...u šadab ast Elisin glas. Osetila miris rascvetalih badema...
...i zaboravila na sve.
Sve osim Levanta.
Motešakeram
Wednesday, February 9, 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment