Kraj prijateljstva

Otkucala sam - ne možeš ljude da tretiraš kao robove.
I kliknula na send.

Pogledala me je.
Ne možeš ljude da tretiraš kao robove, pomislila sam.
Trebalo je da uzviknem.
Da urliknem.
Da se zatresu svi stubovi oko nas.

Okrenula se i otišla, a ja sam izašla u spoljno dvorište.
Sedela u senci zida.
Ušmrkivala sline pomešane sa suzama.
Češala se po obrijanoj glavi... neko vreme.

Ustala i krenula put gornjeg Kema.
Tamo pripadam.
I tamo je moja kuća.

Ne možeš ljude da tretiraš kao robove.
Otkucala sam i kliknula na send.
Nije bilo suza.

Samo olakšanje.
Put za Kem znam odavno.