Standardna priča elektrika-etika-estetika.
Ali su mi tražili i fotografije.
I normalno, gde ja tu i Vukosava.
Sad... bilo mi je glupo da joj dajem neko stranjsko ime tipa Ekskalibur i idimidođimi.
Vukosava je prva stvar koja mi je pala na pamet. I nisam baš bila oduševljena, ali ako Vukosava želi da se tako zove - neka bude tako.
I bi tako.
I dakako da se Ken-gi napad (aikido stil mačevanja) ne izvodi u štiklama, ali nužda zakon menja.
A reviji sam poslala pristojne sedeće slike.
I sada, ako ih uopšte zanima, neka razbijaju glavu šta to držim u ruci.
Vukosava i ja znamo.
Opasne su ti fotke. :) Ja da sam muško, a bogu hvala što nisam, pomislila bih da ćeš da me pojedeš sa sve cipelama za doručak. ;) Nego, osim kako bi narod mogao Vukosavu da krsti pogrešno i da kaže da je to tamo neka močuga, ova sedalačka fotka ti je pun pogodak od izbora, jerbo je nekako baš crnogorska. :D
ReplyDeleteO, Rijetka Zvjerko, tvrd si orah voćka čudnovata, a i svaka ti je ka Njegoševa ;)
ReplyDeleteSedelačka je i otišla tamo (razumem se u potrebe tržišta), a okačila sam se ovde da bih se smejala sama sebi jednog dalekog dana.
...Vidiš, fale mi gusle, ali nema baš tolike sreće na ovome svjetu :)