38

Baza je kesten pire.
Pa odozgo debeo sloj gustog čokoladnog fila.
I onda slatka pavlaka.

Ali samo jedno parče, večeras idem da igram.
Crni korset i cipele sa štiklama od 15cm.
Broj 38.

Nunčake u torbi, stvar navike.
I sladoled u povratku, ponovo stvar navike.


Ok, servisne informacije i stanje na putevima:

Merkur konjunkcija Sunce, Venera egzaktno na Saturnu (dijamanti, kao ljudi, kao stvari, kao događaji) u sekstilu sa Marsom, prelaze u bikvintil sa Jupiterom i Neptunom (rad, rad i samo rad... fali mi voltmetar). Kvadrat Uran - Pluton (to ću oružjem).
Venera ulaz u kvintil sa Marsom (miriše na nekog izuzetnog...), Mars kvadrira Jupiter, a on opet pravi kvatronovil na Saturn, pa decil na Uran i trigon na Pluton (kamo taj voltmetar?).

Dakle, ovih dana pravac buvljak po elektro-opremu, pa garaža, a onda...

Onda se put ispisuje sam
za cipele broj 38.

9 noći boginje Durge - 27. septembar - 05.oktobar 2011.

-Ubiću ga, o Krišno, poteraj konje, kucnuo je čas!

I uskoro se kočije ta dva junaka približiše jedne drugima.

Kada se oba velika ratnika sretoše nasred ravnice kao dva sjajna sunca na vidiku, srca careva što su posmatrali ovu bitku ispuniše se ushićenjem. Sa obe strane se podigoše pokliči, odjeknu zavijanje truba i tutnjava bubnjeva; svaka vojska je želela da obodri svog junaka. Sve beše obuzela neizvesnost ishoda bitke, jer junaci behu međusobno jednaki, po snazi i po hrabrosti.

Ljude, bogove, demone i sva bića na zemlji i na nebu obuze uzbuđenje. Vasiona se podeli na dva tabora: jedan je želeo Arđuninu pobedu, a drugi Karninu. Zvezde na nebu su želele da pobedi Karna. Zemlja, reke, jezera i planine, šume i polja bili su na Arđuninoj strani. Asuri i ostali demoni, koji žive u visinama nad zemljom, bili su na Karninoj strani. Strašne džinovske zmije podzemnog carstva - Takšaka i ostale - bile su na strani Panduovog sina. Na Karninoj strani behu rakšasi i morska čudovišta, a na Arđuninoj - vukovi, divlji jeleni i ostale šumske životinje. Na njegovoj strani behu bogovi, na čelu sa Indrom, a sva su sunčeva božanstva bila na Karninoj strani. Vajši i šudri i niže mešovite kaste želele su Karninu pobedu, a bramani i kšatriji - Arđuninu.

I sva vasiona: bogovi, demoni, sidhi, gandharvi, apsari i rakšasi, ljudi, zveri i ptice, zemlja i nebo - behu svedoci borbe Arđune sa Karnom. Hiljadama ratnika Kuruja i Panduja tiskalo se sa obe strane polja pokrivenog leševima i orošenog krvlju, posmatrajući neviđeni dvoboj.

...


Karnino telo obliveno krvlju iz rana, pade na zemlju baš kao brdo crvenog kamena, raspuklo od udarca Indrinog oružja za vreme nepogode, čijim padinama teku crveni kišni potoci. I glava mu se, protiv njegove želje, rasta od snažnog tela isto onako kao što vladar nerado ostavlja svoj veličasntveni dvorac, koji blista od bogastva. Neobičan prizor puče tad pred očima svih onih koji su gledali Karninu pogibiju: zaslepljujući sjaj iz tela palog junaka podiže se u nebo i spoji sa sjajem Sunca.

Glasni pokliči radosti, zavijanje bojnih truba i bubnjanje bubnjeva razleže se u vojsci Panduja! Užas i očajanje obuze Kuruje. Šalja okrenu konje, pa jurnu dalje na kočijama, koje je zemlja pustila posle Karnine pogibije. Panduji se jarosno ustremiše na neprijatelja, koji se dade u panično bekstvo. Očiju punih suza, i ispoljavajući veliku tugu, Durjodhan ne mogaše da zaustavi ratnike što su bežali. Vojska Kuruja se rasturi kao stado koje je ostalo bez predvodnika. Izgubivši svaku nadu i ne pokušavajući da se suprotstave goniocima, kurujski junaci su bežali na kočijama i slonovima, na konjima i pešice. Arđuna i Bhimasen, Dhrištadimna i Satjaka i ostali ratnici pandujskog tabora, napraviše tada veliki pokolj u neprijateljskoj vojsci.

...

Kad nastupi noć, Karnino telo, koje je ostalo na bojnom polju, nastavi da zrači čudesnim sjajem. Iz dubine zemlje se razlegoše strašni krici, podiže se besan i snažan vetar, sve četiri strane sveta buknuše zaslepljujućim plamenom, okeani se uzburkaše sa strašnom hukom, planine zadrhtaše i usijani meteori padoše kao kiša na zemlju. Potom se sve utiša i mrkli mrak obavi vasionu.


Mahabharata

Borilačke veštine - Jeet Kune Do seminar u Beogradu

Jeet Kune Do seminar






U petak 07. oktobra u Beogradu biće održan jednodnevni Đit Kun Do seminar.
Seminar će držati glavni instruktor SOAI (Südost Asien Institut der Kampfkünste) iz Hajdelberga (Nemačka) Bob Dubljanin.

Bob Dubljanin je inače instruktor Đit Kun Do-a, Eskrime, Silata i Tajlandskog Boksa, i učenik je Dena Inosanta.

Tema seminara biće Đit Kun Do treping, ći sao i ostali drilovi neophodni za razvoj taktilne senzitivnosti u Đit Kun Dou.

Seminar predstavlja nastavak saradnje između SOAI instituta iz Hajdelberga i Borilačkog kluba CFC iz Beograda.





Sve informacije i prijave na:
Igor Sučević
064/25-89-756
srbjkd@yahoo.com
www.cfc-jkd.org.rs

Rosh Hashana

Uzmeš komadić jabuke i zaroniš ga u med.

A onda na hebrejskom kažeš - L’shana tova u’metukah.
I na jidišu kažeš - a guten un a zisen yor.

Jer nove godine počinju u jesen.





...nove i dobre i slatke godine.

Život 10

Dil se Re

Sezona je završena.

Celo leto na Adi, tamo na livadicama, naoružani motkama i nunčakama.
Mačevanje u toku kog sam shvatila da ne grešim kada boken držim u jednoj ruci, već da grešim što imam zauzetu samo desnu ruku.
Musaši mi je u 5 prstenova pojasnio da osećam potrebu za kraćim mačem u levoj ruci.
I moraću da ga nabavim.
Telo mi traži.

Celo leto dok se dogledamo sa susednim ekipama. Ima ih..., nindži, karatista, kapoierista, ali moja ekipa jedina ima ženku u svojim redovima. I vidim da im to znači.

Celo leto dok Erik ponovo ne svrati, onako tajno kao što je to uradio u proleće. Sedećemo u staroj šećerani, crtaću mu dijagrame, objašnjavaću, a on će da se smeje. Posle ću ga odvesti tamo gde vežbamo. Samo da sedimo uz jezero i ne razmišljamo.

Celo leto dok Bob ne dođe ponovo sa Erikom broj 2 i to deset dana posle Erika broj 1. Pentdžak silat, đit kun do ili šta god da je smislio ovog puta dočekaću ga sa torbom prepunom oružja.
I novom snagom.


Celo leto na Adi, dok razmišljam kako škorpionska Venera mora da bude vrhunski obučena za ratovanje, za ratovanje u svakom smislu.

I dok mi Rahmanov Dil se Re odzvanja u glavi.

Život 9

Svuda ih je bilo... celo leto.

Hej Miki

U trenutku kada zaobilazim ugao kuće i krećem niz skrivene stepenice udaram pravo na njega.
Pogled, osmeh.
Ruka koja hvata moju nadlakticu, druga koja nesvesno ide ka mom struku.
-Vidiš da ne možeš da pobegneš.

Vidim.
Osmeh ponovo.
Osećaj kao da imam 25, ne 17, možda čak 15.

-Vidimo se Miki.
I produžavam u Kraljevačku dok on izlazi u Kumodrašku.

I negde iz malog mozga vadim jednu staru melodiju.
U sunčan dan.

Instant medicina

Palačinka od kukuruznog brašna na koju se stavi pečena paprika sa belim lukom, pa odozgo izmrvljeni feta sir i malo vrućih šampinjona.

U slučaju da je problem veći terapija se nastavlja sledećom palačinkom debelo namazanom dobro ukuvanim pekmezom od šljiva.

Radi kao grom.

Sa stanovišta kineske tradicionalne medicine i to u toku poznog leta kada je aktivan element metal ovaj recept u sebi objedinjuje slatko, slano, kiselo, gorkasto, vruće, hladno i suvo, vlažno.
Dakle, ceo univerzum.



Fotografije?

Ma, kakve fotografije. To je smazano drugom kosmičkom brzinom... kad se već razbacujem svemirskom terminologijom.

Tobira no Mukou He

Taman nekako u doba kada sam ja u danseriji pokušavala da ne poginem na štiklama od 15 cm, japanska mangulica je svirala u sobi,





...dok je kraljica od Sabe imala foto-sešn u kupatilu.

Mom kupatilu.





Ne bi to bio neki problem da je kupatilo obično. Ali, s obzirom da u njemu držim vrlo opasne hemikalije i eksperimetišem one stvari koje ne mogu u kuhinji ili garaži, nije mi bilo svejedno.
A i s obzirom da japanska mangulica i kraljica od Sabe odrastaju pod svakojakim alhemičarskim uticajima i nikako im se ne da dokazati da se moje stvari ne diraju, morala sam da pogledam šta je MOJ foto-aparat dalje zabeležio.

Pa da, moje naočare koje koristim prilikom sparingovanja sa noževima.




I naravno, prosto sam morala da pogledam dalje.

Deda je ostao bez kravate...





I neka je, njemu samo stoji u ormanu.

Gledam ih godinama kako rastu iz pelena, kako uče da voze bajs i rolere, kako im ispadaju sladoledi, kako padaju sa drveća, kako isprobavaju nindža fazone od kojih mi se vrti u glavi, kako je jedna naučila savršeno da govori španski gledajući serije, a druga japanski (na isti način), pa se sada multilingvalno prepiru na sred ulice.

I kako se pretvaraju u prave mlade dame.

Dobro, ne baš u svakom trenutku.





Ono što me je oduševilo je...





poseta planetarijumu.





Volim što su ambiciozne, što ih nisu pobedile one teške godine dok su morale da trpe. Što jedna želi da bude prvo manekenka, ali to samo dok studira, a onda da postane prevodilac dok studira prava, pa da dotera do nekih svetskih sudova.
Pravda i razumevanje su važni.





Druga bi da još malo bude u muzici (dok je mlada), da komponuje i peva, a onda da postane "jak" hirurg, da operiše mozak i produženu moždinu. Zanima je biohemija, nema strah, nema gađenje u radu sa telom. Normalno, kada se umori otvoriće lanac svojih čokolaterija.
Jer briga, medicina i ishrana su još važniji.





Zovu ih euro-krem, dve Vage, dobra su kombinacija.
Čak i kada se posvađaju.
U stvari, pogotovo tada.





Lepo je što su naučile na vreme da je život samo niz dragocenih trenutaka, da je patnja opciona i ...da laptopovi mogu da se iskoriste napolju i za daleko inteligentnije stvari od budaljenja na fejsglupu.
Kao na primer makar za fotografisanje.





I volim što se ne predaju. Što se u stvari i ne bore, već plivaju i to na onaj najbolji način - tananim prolazima protiv struje. One opšte struje očajanja i zaglupljivanja.





Što imaju te dragocene probojne trenutke kada shvataju da je sve promena.
I što znaju da se svaka glupost, promašaj ili bol mogu trasformisati u kamen mudrosti.
Što jesu ful metal alhemičarke,
devojčice koje postaju devojke.

Najjača, najprobojnija i najkomičnija sila.

Dečiji problemi

Molim vas sve koje se družite sa Mili da ne brišete moj skajp profil, bez obzira na to što ona sada ima svoj.
Ponekad je lakše stupiti u kontakt sa sopstvenim detetom u tuđoj kući preko skajpa, nego preko telefona koji je načešće u rancu i bačen u nekom uglu hodnika.

Hvala

27. Savremena teorijska alhemija - G.I. Gurđajef

U istoriji alhemije 20. veka ostalo je zabeleženo nekoliko kolosalnih umova koji su se bavili teorijskim i alegorijskim problemima ove hermetičke nauke. To su bili Fulkaneli, Gurđajef, Uspenski, Lubic i Jung.


Georgije Ivanovič Gurđajef (1866 - 1949) je mističar i vrlo značajan spiritualni učitelj i u svetu alhemije. Rođen je u Jermeniji kao delu tadašnjeg Ruskog carstva, i iako je proputovao svet i otvarao i zatvarao škole ezoteričnog hrišćanstva, svoj rad je uvek nazivao jednostavno „rad“ ili „četvrti put“.


Moderni mističar

Svoju obuku Gurđajef je počeo vrlo mlad u „bratstvu Sarmaung“ posle čega je došao u posed mape „pre-peščanog Egipta“, a zatim je pošao na put po centalnoj Aziji, naravno Egiptu i nekim delovima Evrope. Vratio se u Moskvu 1912. godine i kako je sam pisao „počeo sam i završio u Moskvi“, tu je počeo da širi svoja učenja. Odmah je pridobio učenike, a 3 godine kasnije njegovoj grupi se pridružio i P.D. Uspenski. U doba ruske revolucije on se seli po gradovima na obali Crnog mora i neometano nastavlja svoj rad. U Tbilisiju 1919. godine sa desetak odabranih saradnika, mahom bračnih parova, postavlja fundamente svog učenja. U to doba oni postavljaju i balet „Bitka čarobnjaka“ baziran na njegovom „mističnom plesu“ najverovatnije poteklom iz sufističke prakse i iste godine osnivaju Institut za harmonični razvoj čoveka. Godinu dana kasnije zbog izmenjenih političkih uslova Gurđajef se sa svojim učenicima Uspenskim i Tomasom de Hartmanom povlači sve do Istanbula u kome će ova trojka doživeti dervišku incijaciju „sema“ u okrilju jednog sufističkog manastira.
Život ga zatim vodi u Berlin, Pariz, London, pa ka severnoj Americi. Svuda je sticao sledbenike kako među bogatim i uticajnim ljudima tog doba, tako i među najsiromašnijim. Ali mišljenja o njegovom radu su uvek bila podeljena, od onih da je on živi svetac do toga da je oholi razvratnik ili mentalno oboleo. Istina je da je preživeo izuzetno tešku saobraćajnu nesreću i da se protivno svim medicinskim predviđanjima izlečio i nastavio svoj rad, čak i u doba Drugog svetskog rata u Parizu, gde je i preminuo par godina po oslobođenju.

Gurđajef je, iako je njegova filozofija danas tretirana kao „hrišćanski ezoterizam“, svoja učenja bazirao na orjentalnim uticajima, bazično na budizmu. Tvrdio je da osoba ne može da dostigne prosvetljenje dok je stanju „budnog sanjanja“, dok se ponaša kao mašina podložna spoljnim uticajima. Do god neko nije svestan smrti svakog svog časa i svestan da su ljudi koje vidi, sreće i naročito oni koje voli smrtni – ne može da se nazove prosvetljenim.
Tvrdio je da su mnoga religiozna i uopšte spiritualna učenja izgubila tokom vremena svoja osnovna značenja i da u tom obliku više ne mogu da služe čovečanstvu na stazi evolucije. I baš iz tog razloga, po njemu, dešavale su se i dešavaće se „masovne psihoze“ kao što su svetski ratovi.
U najboljem slučaju preživele etablirane religijske škole i sekte mogu samo jednostrano da razviju posvećenike. A čovek se sastoji iz fizičkog, mentalnog i duhovnog, što duhovni „centri“, kako ih je nazivao, negiraju. I kao rezultat sve ove staze vode ka padu, a ne prosvetljenju.

Ove “staze“ Gurđajef je redukovao kao staze fakira, monaha i jogina, i ponudio „četvrti put“ koji bi mogao da bude adekvatan za ljude zapadnog sveta. Umesto odvojenog usavršavanja tela, uma i duha, ovaj mistik je propovedao balansirano razvijanje celokupne osobe. Učio je da su viša znanja, viša energetska tela, kao i unutrašnji razvoj ne mogući, već neophodni, ali da se samo i jedino razvijaju osvešćivanjem, to jest buđenjem. Svoja tumačenja Biblije i svetih tekstova je davao na potpuno drugačiji način od uobičajenih i tvrdio je da je moral određen karakteristikama lokalne kulture i da se baš zbog toga ne treba pokoravati njemu, već unutrašnjem osećaju koji svako od nas poseduje.
Da bi u svojim učenicima probudio taj osećaj primenjivao je različite vežbe koje vrlo podsećaju na japansku zazen filozofiju poteklu od budizma i plesove i danas poznate kao Gurđajefovi pokreti. Neke od njih možete pogledati i preko YouTube kanala na Internetu.






Za „unutrašnji“ alhemičarski rad i razvoj i dan danas je najznačajniji njegov „enneagram četvrtog načina“. U pitanju je geometrijska slika koja se tretira kao koan ili mandala, i može da se „čita“ kao raspored nota, planeta, osobina, elemenata, mehaničkih, električnih ili hemijskih struktura...

Borilačke veštine - KAPAP

Ako želite da trenirate borilačku veštinu ili MMA, i ako želite da se vaša žena, devojka ili dete lako i brzo obuče; i ako želite da budete sigurni da ćete moći naučite ispravno i lako da se borite bokserski,



da savladate tajlandski i kik boks, ili da ste jednostavno spremni na borbu iz svih pozicija,



da savršeno vladate zahvatima i polugama (pa i onim "prljavim"),



da razoružavate



i da se izvlačite iz svih vrsta zahvata ili davljenja,



uopšte da ste spremni za sve i spremni na sve...



tada je KAPAP pravi izbor za vas.



Šta je KAPAP?





KAPAP je integralna borilačka veština izraelskih komandosa. Sam naziv je skraćenica od "krav panim el panim" što znači borba licem u lice ili direktna, suštinska borba.

Ovaj borilački sistem je zamišljen kao kombinacija praktičnih veština odbrane i prvo je korišćen za obuku mladih boraca Izraela krajem tridesetih godina prošlog veka. Velika pažnja u toku obuke obraćala se na fizičku izdržljivost, podizanje i jačanje duha, i razvijanje ofanzivnih i defanzivnih tehnika i sistema. To je uključivalo fizičke treninge, praktičnu upotrebu hladnog, a kasnije i vatrenog oružja, boks i džiudžicu, i borbu palicama i noževima.

Kasnije u toku 2. svetskog rata obavezan deo obuke KAPAP ekipe bilo je i učenje nemačkog i arapskog jezika, a zbog ubacivanja boraca u neprijateljske redove i špijuniranja.

U svetu je ova veština daleko poznatija pod imenom KRAV MAGA, ali treba znati i to da je KRAV MAGA samo deo KAPAP obuke i da se ona usredsređuje samo na fizičke borbe, dok je obavezan deo celokupne KAPAP obuke i upotreba vatrenog oružja.

KAPAP je kao metoda borenja izuzetno praktična ili bolje rečeno primenljiva u realnim uslovima i uvek insistira na najlakšem i najbržem načinu rešavanja "problema".





I isto tako, na višenamenskoj primeni svake vrste oružja. Pri čemu se kreativan i što praktičniji pristup najviše vrednuje.





Mada se na treninzima stalno uvežbavaju i refleksi.





U slučaju da ste ženskog pola moj iskren i sestrinski savet je da što pre nabavite štitnike za podlaktice i da ih nosite na svakom treningu. Ova vrsta sparingovanja (snimak iznad) sa muškim partnerima bez greške vodi ka trajnim modricama.

U slučaju da ste muškog pola neophodan vam je suspenzor - udarci mogu da budu vrlo opasni na određenim mestima.


Ako želite da naučite džiudžicu obaranja i parternu borbu, aikido poluge, savate, klasični i tajlandski boks, kali/eskrima kombinovanu borbu palicama i noževima, elemente đit kun doa i ving čuna, razoružavanja protivnika naoružanog palicom, nožem ili vatrenim oružjem, upotrebu vatrenog oružja u mestu ili pokretu, kao i osnove pružanja prve pomoći, a sve u jednoj veštini - tada je KAPAP pravi izbor.





Treninzi se održavaju u dođou kluba CFC/JKD (Contemporary Fighting Concepts/Jeet kune Do) u Ruskoj ulici br.1 na Senjaku preko puta Beogradskog sajma.

Kontakt osoba i prvi čovek kluba je Igor Sučević (tel:064/258-97-56) predsednik KAPAP saveza Srbije.

Takođe, u istom klubu možete u različitim terminima trenirati MMA, ving čun ili specijalni kurs obuke samoodbrane za dame (IKS-D).

A instruktori su sjajni momci o kojima više možete saznati ovde.


Pored redovne obuke u samom klubu, salama za borenje u gradu i na Adi često se održavaju seminari koje vode svetski poznati gostujući treneri i uz koje se veštine borenja stalno unapređuju.

Danseria

Ovog puta ćemo se sresti.

Umemo li da igramo kao što umemo da se borimo, o tome razmišljam dok ponovo tražim ženstvenu odeću.