Tobira no Mukou He

Taman nekako u doba kada sam ja u danseriji pokušavala da ne poginem na štiklama od 15 cm, japanska mangulica je svirala u sobi,





...dok je kraljica od Sabe imala foto-sešn u kupatilu.

Mom kupatilu.





Ne bi to bio neki problem da je kupatilo obično. Ali, s obzirom da u njemu držim vrlo opasne hemikalije i eksperimetišem one stvari koje ne mogu u kuhinji ili garaži, nije mi bilo svejedno.
A i s obzirom da japanska mangulica i kraljica od Sabe odrastaju pod svakojakim alhemičarskim uticajima i nikako im se ne da dokazati da se moje stvari ne diraju, morala sam da pogledam šta je MOJ foto-aparat dalje zabeležio.

Pa da, moje naočare koje koristim prilikom sparingovanja sa noževima.




I naravno, prosto sam morala da pogledam dalje.

Deda je ostao bez kravate...





I neka je, njemu samo stoji u ormanu.

Gledam ih godinama kako rastu iz pelena, kako uče da voze bajs i rolere, kako im ispadaju sladoledi, kako padaju sa drveća, kako isprobavaju nindža fazone od kojih mi se vrti u glavi, kako je jedna naučila savršeno da govori španski gledajući serije, a druga japanski (na isti način), pa se sada multilingvalno prepiru na sred ulice.

I kako se pretvaraju u prave mlade dame.

Dobro, ne baš u svakom trenutku.





Ono što me je oduševilo je...





poseta planetarijumu.





Volim što su ambiciozne, što ih nisu pobedile one teške godine dok su morale da trpe. Što jedna želi da bude prvo manekenka, ali to samo dok studira, a onda da postane prevodilac dok studira prava, pa da dotera do nekih svetskih sudova.
Pravda i razumevanje su važni.





Druga bi da još malo bude u muzici (dok je mlada), da komponuje i peva, a onda da postane "jak" hirurg, da operiše mozak i produženu moždinu. Zanima je biohemija, nema strah, nema gađenje u radu sa telom. Normalno, kada se umori otvoriće lanac svojih čokolaterija.
Jer briga, medicina i ishrana su još važniji.





Zovu ih euro-krem, dve Vage, dobra su kombinacija.
Čak i kada se posvađaju.
U stvari, pogotovo tada.





Lepo je što su naučile na vreme da je život samo niz dragocenih trenutaka, da je patnja opciona i ...da laptopovi mogu da se iskoriste napolju i za daleko inteligentnije stvari od budaljenja na fejsglupu.
Kao na primer makar za fotografisanje.





I volim što se ne predaju. Što se u stvari i ne bore, već plivaju i to na onaj najbolji način - tananim prolazima protiv struje. One opšte struje očajanja i zaglupljivanja.





Što imaju te dragocene probojne trenutke kada shvataju da je sve promena.
I što znaju da se svaka glupost, promašaj ili bol mogu trasformisati u kamen mudrosti.
Što jesu ful metal alhemičarke,
devojčice koje postaju devojke.

Najjača, najprobojnija i najkomičnija sila.