9 noći boginje Durge - 27. septembar - 05.oktobar 2011.

-Ubiću ga, o Krišno, poteraj konje, kucnuo je čas!

I uskoro se kočije ta dva junaka približiše jedne drugima.

Kada se oba velika ratnika sretoše nasred ravnice kao dva sjajna sunca na vidiku, srca careva što su posmatrali ovu bitku ispuniše se ushićenjem. Sa obe strane se podigoše pokliči, odjeknu zavijanje truba i tutnjava bubnjeva; svaka vojska je želela da obodri svog junaka. Sve beše obuzela neizvesnost ishoda bitke, jer junaci behu međusobno jednaki, po snazi i po hrabrosti.

Ljude, bogove, demone i sva bića na zemlji i na nebu obuze uzbuđenje. Vasiona se podeli na dva tabora: jedan je želeo Arđuninu pobedu, a drugi Karninu. Zvezde na nebu su želele da pobedi Karna. Zemlja, reke, jezera i planine, šume i polja bili su na Arđuninoj strani. Asuri i ostali demoni, koji žive u visinama nad zemljom, bili su na Karninoj strani. Strašne džinovske zmije podzemnog carstva - Takšaka i ostale - bile su na strani Panduovog sina. Na Karninoj strani behu rakšasi i morska čudovišta, a na Arđuninoj - vukovi, divlji jeleni i ostale šumske životinje. Na njegovoj strani behu bogovi, na čelu sa Indrom, a sva su sunčeva božanstva bila na Karninoj strani. Vajši i šudri i niže mešovite kaste želele su Karninu pobedu, a bramani i kšatriji - Arđuninu.

I sva vasiona: bogovi, demoni, sidhi, gandharvi, apsari i rakšasi, ljudi, zveri i ptice, zemlja i nebo - behu svedoci borbe Arđune sa Karnom. Hiljadama ratnika Kuruja i Panduja tiskalo se sa obe strane polja pokrivenog leševima i orošenog krvlju, posmatrajući neviđeni dvoboj.

...


Karnino telo obliveno krvlju iz rana, pade na zemlju baš kao brdo crvenog kamena, raspuklo od udarca Indrinog oružja za vreme nepogode, čijim padinama teku crveni kišni potoci. I glava mu se, protiv njegove želje, rasta od snažnog tela isto onako kao što vladar nerado ostavlja svoj veličasntveni dvorac, koji blista od bogastva. Neobičan prizor puče tad pred očima svih onih koji su gledali Karninu pogibiju: zaslepljujući sjaj iz tela palog junaka podiže se u nebo i spoji sa sjajem Sunca.

Glasni pokliči radosti, zavijanje bojnih truba i bubnjanje bubnjeva razleže se u vojsci Panduja! Užas i očajanje obuze Kuruje. Šalja okrenu konje, pa jurnu dalje na kočijama, koje je zemlja pustila posle Karnine pogibije. Panduji se jarosno ustremiše na neprijatelja, koji se dade u panično bekstvo. Očiju punih suza, i ispoljavajući veliku tugu, Durjodhan ne mogaše da zaustavi ratnike što su bežali. Vojska Kuruja se rasturi kao stado koje je ostalo bez predvodnika. Izgubivši svaku nadu i ne pokušavajući da se suprotstave goniocima, kurujski junaci su bežali na kočijama i slonovima, na konjima i pešice. Arđuna i Bhimasen, Dhrištadimna i Satjaka i ostali ratnici pandujskog tabora, napraviše tada veliki pokolj u neprijateljskoj vojsci.

...

Kad nastupi noć, Karnino telo, koje je ostalo na bojnom polju, nastavi da zrači čudesnim sjajem. Iz dubine zemlje se razlegoše strašni krici, podiže se besan i snažan vetar, sve četiri strane sveta buknuše zaslepljujućim plamenom, okeani se uzburkaše sa strašnom hukom, planine zadrhtaše i usijani meteori padoše kao kiša na zemlju. Potom se sve utiša i mrkli mrak obavi vasionu.


Mahabharata