Dil se Re

Sezona je završena.

Celo leto na Adi, tamo na livadicama, naoružani motkama i nunčakama.
Mačevanje u toku kog sam shvatila da ne grešim kada boken držim u jednoj ruci, već da grešim što imam zauzetu samo desnu ruku.
Musaši mi je u 5 prstenova pojasnio da osećam potrebu za kraćim mačem u levoj ruci.
I moraću da ga nabavim.
Telo mi traži.

Celo leto dok se dogledamo sa susednim ekipama. Ima ih..., nindži, karatista, kapoierista, ali moja ekipa jedina ima ženku u svojim redovima. I vidim da im to znači.

Celo leto dok Erik ponovo ne svrati, onako tajno kao što je to uradio u proleće. Sedećemo u staroj šećerani, crtaću mu dijagrame, objašnjavaću, a on će da se smeje. Posle ću ga odvesti tamo gde vežbamo. Samo da sedimo uz jezero i ne razmišljamo.

Celo leto dok Bob ne dođe ponovo sa Erikom broj 2 i to deset dana posle Erika broj 1. Pentdžak silat, đit kun do ili šta god da je smislio ovog puta dočekaću ga sa torbom prepunom oružja.
I novom snagom.


Celo leto na Adi, dok razmišljam kako škorpionska Venera mora da bude vrhunski obučena za ratovanje, za ratovanje u svakom smislu.

I dok mi Rahmanov Dil se Re odzvanja u glavi.