Počela sam da pišem vrlo ozbiljan, gorak i izuzetno nekulturan tekst, i sve obrisala.
Zašto mi je potrebno da mi ponovo neko zazvoni na vrata, pita me kako sam, a onda mi onako sasvim slučajno napomene da uvek zna gde je moje dete?
Ima u Orvelovoj '84. ona jako dobra rečenica - da "oni" uvek precizno znaju šta je to čega se svako od nas užasava.
Na izbore ću izaći.
Neću crtati.
Neću prekrštavati papir.
Za nekih dvadesetak godina očekujem da će generacije mladih Kineza rođenih ovde preuzeti kontrolu i početi sa korektnim upravljanjem državom.
Samo što će tada za mene biti kasno.
U međuvremenu kopaću na svaki način da izađem iz ove zemlje. I ako ne uspem ja, uspeće moje dete.
Neka se spasi bar jedna od nas.
I neka ode i ne osvrće se.
P.S. Zahvaljujem se uredništvu Blica, koje je svojom bedno jeftinom kampanjom protiv Nikolića, a za Tadića, uticalo na to da između katastrofalnih lica i partija na listiću moj glas ode Tomi.
No comments:
Post a Comment