Mnogi misle da moraju majstore višeg znanja tražiti ovde ili onde, da bi od njih dobili obaveštenja. Međutim, tačno je dvoje. Prvo, onaj ko ozbiljno teži za višim znanjem neće zazirati ni pred kakvim naporom ni zaprekom da traži nekog posvećenog, koji ga može uvesti u više tajne sveta. A sa druge strane, svakom treba da je jasno, da će pod bilo kakvim uslovima naći posvećenje, ako ima ozbiljnu i dostojnu težnju za saznanjem. Jer za sve posvećene postoji jedan prirodan zakon koji ih navodi, da nijednom čoveku koji to traži ne uskrate ono znanje koje mu pripada. No, postoji i jedan isto tako prirodan zakon koji kaže, da se nikome ne može pružiti nešto od tajnog znanja, ko za to nije pozvan. I posvećeni je utoliko savršeniji ukoliko strože uzima u obzir oba ova zakona.
...
Na ovom (drugom) stepenu posvećivanja sasvim naročito dolazi u obzir jedno čovekovo svojstvo, koje se sastoji u bezuslovno zdravoj i sigurnoj moći rasuđivanja. Na obrazovanju takvog rasuđivanja mora se nastojati već na svim ranijim stepenima; a na ovom se mora pokazati, da li kandidat njime raspolaže tako, da je on pogodan za pravu stazu saznanja. Tajni učenik može samo onda napredovati dalje, ako je sposoban da razlikuje iluziju, nebitne slike fantazija, praznoverice i sve vrste priviđenja, od istinske stvarnosti. A to je na višem stepenu postojanja u prvo vreme teže nego na nižem. Tu mora nestati svaka predrasuda, svako omiljeno mišljenje, u odnosu na stvari o kojima se ovde radi; a jedino i samo istina mora biti putokaz. Ovde mora čovek biti potpuno spreman da se odmah odrekne neke misli, nekog shvatanja, neke sklonosti, ako to traži logično mišljenje. Izvesnost se u višim svetovima postiže samo ako se nikada ne štedi vlastito mnjenje.
Ljudi sa načinom mišljenja sklonim fantastici, praznoverici, na tajnoj stazi ne mogu postizati nikakav napredak. Zaista tajni učenik treba da izbori jedno dragoceno dobro. Od njega se uklanjaju sve sumnje u više svetove. Oni se pred njegovim pogledima otkrivaju u svojim zakonima. Ali on ne može da izbori to dobro, sve dok dopušta da ga obmanjuju priviđenja i iluzije. Za njega bi bilo rđavo, ako bi njegov razum prožimala njegova fantazija, njegove predrasude. Sanjari i fantaste su za tajnu stazu isto tako nepogodni, kao i ličnosti sklone praznoverici. To sve ne može dovoljno da se naglasi. Jer u sanjariji, fantastici i praznoverici vrebaju najgori neprijatelji na putu ka saznanjima u višim svetovima. Ali pri tom niko ne treba ni da veruje da tajni učenik gubi poeziju života, sposobnosti za oduševljavanjem, stoga što nad kapijom koja vodi ka drugoj probi posvećenja stoje reči: "Sve predrasude moraju od tebe otpasti." i što na ulaznoj kapiji za prvu probu on već mora da čita: "Bez zdravog ljudskog razuma uzaludni su svi tvoji koraci".
Inicijacija - kako se stiču saznanja viših svetova
Rudolf Štajner
Pre no što počnete da čitatate gomile spiritualnih naklapanja i "mož
da bude, al' ne mora da znači" razmislite dobro o ovom snimku.
Solarna
eklipsa 20. maja. 2012. je PARCIJALNA, dakle Mesec NEĆE biti u tačnoj
liniji sa Zemljom, Suncem, Plejadama i usamljenim zanesenjacima koji će
složno da kanališu kiše fotona, čekaju vanzemaljce i mole se da
se konačno desi smak sveta, jer od svog života ionako ne znaju šta bi
uradili. Ono što je problematično je da "kači" deo južnog Japana, ali
koliko se to nas ovde konkretno tiče? I molim vas, ne nasedajte na
budalaštine koje redom čitam kako ne smete da gledate u sunčev prsten
tokom OVOG pomračenja, jer pod 1. prstena neće ni biti (eklipsa je
PARCIJALNA, a ne TOTALNA) i pod 2. pomračenje na ovim koordinatama pada
pred zoru. Sve i da hoćete i da ste baš, baš zapeli - nećete ga videti.
Ah, pardon, pošto svako pravilo ima izuzetak, ima ga i ovo. U slučaju da niste skrenuli levo od Albakurkija, nego da ste baš pogodili i da stojite postojano u sred srede Albakurkija moći ćete da vidite prsten Sunca u čijem centru je Mesec i to na neko kraće vreme... Ako je za neku utehu.
...I
ionako najiskrenije, jedva čekam da se okonča ova godina i sve one
gomile lažnih proroka i isfrustriranih šamanki smire hormone i počnu da
se bave korisnijim poslovima, ako znaju i umeju... Mada, imajući u vidu jako dug period
boravka Neptuna u Ribama i prediktujući da će ludilo ići "do daske" ne
nadam se boljem ni u sledećoj godini.
Ok, a sada konkretno astronomski...
Solarna eklipsa 20. maja 2012. se javlja na 1. stepenu Blizanaca i naravno da će imati generalan uticaj na Blizance, ali i sve one kojima u karti ova eklipsa pravi neki aspekt sa radiks planetama ili vrhovima kuća.
Staza pomračenja počinje večeras u 22:06 UT (univerzalno vreme) u južnoj Kini. Zatim produžava do južnog Japana, 10 km severnije nalazi se Tokio i time je direktno izložen uticaju ovog pomračenja. Zatim staza ide preko Pacifika u trajanju od oko 2 sata, pa preko Aljaskanskih Aleutskih ostrva i antiumbra konačno dodiruje kopno u 01:23 UT 20. maja. Linija ide preko Kalifornije, centralne Nevade, južne Jute i severne Arizone. I konačno, u 01:34 UT stiže u čuveni Albakurki u Novom Meksiku i prizor, zamislite, traje epskih 4,5 minuta. A zatim produžava ka Teksasu da bi se i Sunce i Mesec mrdnuli dalje i tako nas uskratili raznih strahova i strašnih proročanstava.
Dakle cela trajektorija eklipse traje do 5 sati (od Kine do Amerike) i žao mi je, ali sa našim područjem nema baš mnogo veze, a eto ne prolazi ni pored piramida u Meksiku, Egiptu, Bosni, niti svim mogućim pozicijama potopljene Atlantide.
Znam, i meni je žao, proroci ostadoše bez posla, a to je uvek laka para.
A sada, pošto zbog toga zaista i čitate ovaj tekst i pitate se hoću li konačno o astrologiji ili ste izgubili dragoceno vreme svojih života učeći astronomiju, umesto da lajkujete po fejsglupu ili kucate poruke...
Evo, stiže astrološko parče priče:
Dakle, pomračenje Sunca ili Meseca nikada nije "loša stvar" i u svemiru ne postoji nešto što može da se definiše kao loša stvar. Ako to do sada niste primetili dozvolite mi da vas prosvetlim, sve u ovom univerzumu ima svoje trajanje. Rodi se, širi ili napreduje, zatim počne da skuplja ili stari i umire. I hvala Bogu na tome.
U tom smislu pomračenja označavaju događaje ili zone naših života gde se neka stara priča ili situacija gasi, prestaje da postoji i pojavljuje se nova.
Lunarne eklipse imaju uticaj nekoliko meseci u budućnost, a posledice solarnih osećamo nekoliko godina posle samog događaja. Koliko tačno dugo zavisi od vremena trajanja eklipse. Napr, ako ova eklipsa bude trajala 4,5 sata njene posledice po južnu Kinu, Japan i jugozapadnu obalu SAD trajaće oko 4,5 godine. U slučaju da je u pitanju lunarna eklipsa tojest pomračenje Meseca sve ove brojeve možete računati u mesecima, a ne godinama.
No, vratimo se temi. Ovogodišnja parcijalna solarna eklipsa na 1. stepenu Blizanaca će nam pokazati kako da pronađemo različite perspektive i načine komunikacije, kao i kako da istražujemo i učimo nova znanja. Ugasiće iluzije time što ćemo progledati "kroz" njih i konačno se opametiti. Par nedelja kasnije kada Jupiter stigne na stepen eklipse shvatićemo ono čuveno "ko zna zašto je to dobro" i sa osmehom se okrenuti pravim rešenjima.
Takođe, na osnovu svega gore navedenog donećemo važne odluke čije ćemo efekte izuzetno osetiti tokom avgusta i septembra. A s obzirom da se ovo pomračenje dešava taman pošto je Venera krenula retrogradno razmišljaćemo o povratcima, o starim i sadašnjim ljubavima i ono najvažnije, o onome što mi lično želimo, volimo i očekujemo od drugih. Konačno ćemo dobiti jako interesantne uvide gledajući druge ljude (od "jao, što si divan" do "jao, pa ti si bolestan, a meni je trebalo tri godine da shvatim da imaš bipolarni poremećaj"... i u tom smislu), naročito prijatelje ili rodbinu.
U toku ove eklipse Merkur je u konjunkciji sa Jupiterom, u kvinkuksu sa Saturnom i u polukvadratu sa Uranom, sa Marsom u triseptilu sa Uranom. A Venera i Mars su u ovoj situaciji veliki igrači. Venera i Merkur su u recepciji, a Merkur je "uvećan" Jupiterom. Sve u svemu, gde vam padaju sadašnje pozicije Venere i Jupitera tu očekujte kosmičko ili karmičko drmusanje.
Sledeća solarna eklipsa jeste TOTALNA i dešavaće se 13. i 14. novembra na 22. stepenu Škorpije, ali polako, hajde da prvo "preživimo" ovu.
Elem, po savetu internet proroka i proročica stanite mirno, dišite duboko i zamislite kako kiša fotona koja je putovala čak od Plejada samo ka vama ulazi u vašu krunsku čakru i puni vas plejadskim informacijama. Ove informacije znaju sve o svemu, samo što ne znaju ništa konkretno, te je moj savet da ovu kosmičku meditaciju nastavite tako što ćete podići ruke visoko ka nebu, pozdraviti ponovo odpomračeno Sunce, zatim ih pažljivo približiti glavi (zbog elektro-magnetnog zračenja), gde ćete ih u jednom brzom, elegantnom i koordinisanom pokretu približiti ušima.
Sledeći korak: uhvatite svoje uši i počnite da igrate.
I dok se smejete igrajući shvatite u mudrosti da sve ima svoj početak i svoj kraj.
-Samo malo... Ja treba da stanem iznad njega, a on će onda da me obori nogama i to tako što ću da unatraške direktno opalim kičmom?
Mora da se šališ?
Šalio se, ali nije dugo trajalo.
Sve dok mi nije doneo neke ogromne jastuke da specijalno stvorenje, sa specijalnim željama (ja) može estetski, lagano i po kičmu sigurno da tresne unazad.
U međuvremenu nije bilo pauze.
Oči kvazi predsednice srpske Vike.
I njen ubistveni lakat.
Low kick
Posle je proveravao da me nije zaključao u sali. Što i ne bi bila tako loša ideja, s obzirom da je bila subota popodne, a on bi se vratio u ponedeljak uveče.
Taman dovoljno vremena da pogasim telefone, da meditiram, vežbam padove i spavam.
Vodu sam imala, hranu nisam, ali je ionako trebalo da skinem kilo dve.
No posle urađenih samoubistvenih padova unazad, posle parternog prevrtanja i litara znoja, moj pogled je govorio sve.
Vraćam se kući na mlade krompiriće i pitu od višanja.
Dijeta ima da čeka sledeći vikend.
Mada... da sam znala da ću nedelju provesti u Urgentnom, i ponovo standardno i redovno u svojstvu pratnje, ipak bih izabrala da ostanem zaključana u dođou i prespavam dane.
Nije to bilo onda kad sam teglila 20 kila... i ostala živa.
I nije bilo ni kada smo Mili i ja po dogovoru pre dve nedelje odrađivale najvrhunskije najteži poljoprivredni posao, a to je - presađivanje korena drveta starog 5 godina, a bez povređivanja tog korena.
E ako je nešto fizički teško onda je to.
Obigravati oko korena, dubiti rupu, paziti na žile, razgovarati sa dotičnim drvetom, pa ga malo cimati, pa se drati na dete da pazi kako radi sa motikom, pa trčati u garažu po lopatu, pa se preznojavati, pa deda za babu, a baba za repu, ali neće da mrdne... i tako dva sata sve dok se lokalna dva viteza nisu smilovala da nam pomognu. Nisu više mogli da nas gledaju kroz prozor, a ni da slušaju naše visprene dosetke.
Elem, Mili za mene, ja za Sašu, on za Vlatka i iščupasmo. Posle je lakši deo jednačine bio otkopati novu rupu, ali na dobrom mestu i tu ga smestiti. Kiša nam je savršeno odgovarala tih dana.
A inače cela ova radna akcija pokrenuta je zbog blentavog deda Slavka koji sadi drveće redom na svakom idiotski-najidiotskijem mestu.
E ako mi tog dana nije pukla kičma nikada neće. U stvari, tako sam bar mislila...
Dakle, nije bilo ni tog dana. Bilo je posle par nedelja intenzivnog stresa sa svih strana.
Osvanula je nedelja. Lepo sam sve odradila, spakovala se i otišla u šumu. Pa red veranja po gelenderu, red balansiranja na istom, pa pet minuta divljenja samoj sebi kako to mogu da izvedem, pa penjanje i provlačenje kroz štangle, pa trčanje na brvnu, pa či gong u mojoj svetloj dvorani, pa istraživanje biljaka pre no što ih pokose, pa provera kako cveta pasiji trn kog ću obrati za par meseci i napraviti najsavršeniju kremu za lice, pa levo desno... i ostatak dana.
U ponedeljak nisam mogla da ustanem iz kreveta. To jest ustala sam videvši sve zvezde, mahnula i Hedi Lamar. Sakralni deo kičme mi se pretvorio u pakleni plamen, a svaki pokret, pa i glavom, dovodio je do efekta vulkanske erupcije bola.
Mili je naravno, puna mog znanja, samo konstatovala dok me je preskakala na podu:
-Šta je, nema seksa, a?
-Molim te, ne gađaj me mojim dijagnozama, uspela sam da otplačem dok sam pokušavala da se pomerim. -Ovo je od greške u či gongu.
...Mada nisam baš bila sigurna.
I pošto je danima trebalo da uradim to i to, pa to i to... sada više ništa nije bilo hitno.
Samo sam ležala po cele dane.
Na podu.
Na onim drvenim merdevinama za kičmu.
Na krevetu sa jastukom ispod zadnjice.
Na stolici bočno ponovo sa jastukom ispod kičme dok mi glava i noge vise sa svake strane.
Samo ležanje i samo sati ispred mene.
U jednom momentu više nisam mogla da slušam ni Patrika sa Oneradionetworka, samo tišina.
I samo ležanje.
I onda mi je došlo.
Da li je fantazija, ili je animus, ili je izfantazirani animus, tek počela sam da izmišljam svog idealnog mužjaka.
Prvo sam se obračunala sa pogrešnim modelima. Onog bipolarnog agresivnog sam presekla motornom testerom, pa sam ga iskomadala sjekirom, pa sam ga ispolivala kiselinom. Pa je šuštao dugo dok se nije pretvorio u dim.
Onda se pojavio preosetljivi. Mislila sam da je to taj, ali zamalo. Smorio me je.
Završio je u kontejneru uredno spakovan u kese.
I onda ništa.
Ležanje.
Ponovo.
Satima.
U jednom pogrešnom okretu kroz sve zvezde konačno sam ga ugledala.
Normalan.
Fin.
Ma, normalan.
Moj.
Prvo me je odveo na plesno veče, onda sam ja njega vodila na sladoled (podelili smo jedan, to je bilo zabavnije), šetali smo. Sutradan me je izmasirao. Uveče sam zaspala tako što me je držao u zagrljaju.
Ne razgovaramo, ja ne mogu. Reči me zamaraju.
Samo hodamo, ili samo sedimo.
I za sada je sasvim dovoljno.
I posle nešto razmišljam sve tako ležeći na podu...
Ako je tu, u mojoj glavi, u mom polju, ako već postoji negde u meni, da li to onda znači da se na nekom kraju grada, na nekom kraju sveta, galaksije, atomi reorjentišu, sklapaju u njegovo telo, njegov mentalni sklop, stvaraju ga u nekom jutru, a onda mu unatraške ispisuju istoriju da sve izgleda kao da je realno, kao da je redovno stvoreno?
Ispričala je kako je davno dobila grupicu devojaka, starijih maloletnih delikvenata za obuku. Predali su ih njoj pošto više nisu znali šta bi sa njima.
I bilo je tada ili nikada više.
U slučaju da ponove nešto iz svog reperotara bile bi poslate u prave zatvore, verovatno do kraja života.
Kaže da su bile strašne. Ubogaljeno strašne.
Dilovanja, ubistva, radile su noževima kao filipinke. Sporo su kapirale bilo šta što nije u vezi sa njihovim "preživljavajućim" refleksima.
Ona kaže da je u njima videla decu. Samo na smrt isprepadanu i odvojenu od svoje prave prirode. Nisu bile žene, samo imitacije muškaraca.
I tako ih je vodala, objašnjavala, učila da kuvaju.
Da operu kosu, da se kupaju.
Da čuvaju guske, da hodaju iza koza.
Danima.
A onda kada su i naučile par stvari setila se da im u šumi pokaže biljku kojoj mogu da kažu sve što im leži na duši i da dobiju odgovore na sva pitanja.
Jer sa zovom se najlakše razgovara.
Razmišljam o toj priči u onom mikro šumarku između Idee i Rode.
Razmišljam o toj priči u svim gradskim zavučenim mikro šumarcima.
Tu između dva hipermarketa pronašla sam jednu, baš iza oraha. Počela je sa cvetanjem, vrlo stidljivo za sada.
Odmah smo se sprijateljile.
Kako sam i mogla da zaboravim na to? Zelena dama, večita pratnja svih veštica. Donosi se prilikom porađanja žene, donosi se prilikom umiranja.
Miriše božanstveno, ali na daljinu.
Malo bliže počinje da smrdi.
Zato je i oprašuju muve, pčele vrlo malo.
Koristimo je u laboratoriji prilikom spravljanja biljnog Kamena.
Koristimo je stalno.
Vežbamo pogled na njoj. Onaj pogled - ti hraniš mene, ja hranim tebe.
U početku joj nisu verovale.
Daj ne seri i slične rečenice.
I posle par dana, kako je rekla, odjednom su se sve izgubile. Par sati kasnije je otišla u šumu da ih traži.
I našla ih je.
Svaka je pronašla svoju zovu, sedela je ispred nje i pričala.
Svoju priču, svoj bedni, mali život.
Krv i suze.
Sklonila se, kaže, nije htela da prisluškuje.
Da ometa.
Nekako, tu u tom mikro šumarku, počela sam da razmišljam šta bih ja mogla da joj kažem. Koju bih joj svoju priču ispričala? I kakav bi onda sok potekao iz nje?
Menstrum koji znači prelaz, smrt i život istovremeno.
Sve ono što je ušlo u mene i sve ono što je izašlo kroz sve ove godine.
I da li bi onda zelena gradska ostrvca jednog prolećnog jutra zamirisala na moj život?
Da li bi se onda podigao vetar i odneo miris ka brdima?
Ako lekar, naime, bude poznavao promene godišnjih doba, izlazak i zalazak zvezda, kao i okolnosti pod kojima se zbiva svaka od tih pojava, unapred će znati prirodu nastupajuće godine. Razmatranjem tih pitanja, kao i prethodnim izučavanjem idealnih vremenskih prilika (kairos), lekar će posedovati istinsko znanje o svakom pojedinom slučaju, imaće odličan uspeh u postizanju zdravlja i puno napredovati u svojoj veštini.
Ako bi se nekom učinilo da ovo spada u meteorologiju, taj bi, posle zrelog razmišljanja, uvideo da doprinos astronomije medicinskoj nauci nije nipošto beznačajan, već, naprotiv, veoma značajan. Čovekove bolesti, kao i njegovi probavni organi sa godišnjim dobima, naime, doživljavaju promene.
- kutija Plazma ili sličnog keksa, može samleveni, ali je bolje kada je grubo samleven (sa malo većim komadićima)
- otprilike 2 kašike šećera
- dve kisele pavlake
- dva šlaga ili pakovanje slatke pavlake
- razno voće
Vreme pripreme - minuti su u pitanju
Umutiti keks, kiselu pavlaku i šećer (po potrebi dodati još) i to je baza ili kora torte. Ostaviti malo keksa za posipanje.
Zatim na ovu koru stavljati red šlaga (tojest pavlake), voće i "poprašiti" keksom. I tako dok se sastojci ne potroše.
Savet: izabrati kiselkasto voće da preseče ukus bazne kore.
Ovde imamo jedno pakovanje šumskog voća i jedan (u kući preostao) kivi i sasvim je OK.
Štaviše, toliko je OK da sam počela sa konzumacijom pre fotografisanja.
Ali jednom se živi.
I na moje - da želim da se okanem slatkiša, prijateljica mi je iskreno poželela da nikada ne uspem.
Želja za slatkim je želja za životom.
I ništa pametnije odavno nisam čula.
Te odoh da nastavim gde sam stala.
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
