I treba da me je sramota

Iskočim iz monitora jednom godišnje.
Znam, malo je.

Posle razmišljam zašto ti nisam rekla za cink,
dok slušam jezovite zvuke ispod Brankovog mosta..

I obećavam sebi da se češće vraćam,
klateći se u noćnoj dvojci
istočno od Albakurkija,
i iščetkavajući tonsku probu iz ušiju.


Ti uvek nedostaješ.