Na Tvoj dan

Oduvek Te volim.






I koju god ulogu da mi dodeliš izvršavam.






Poslednjih par godina sklonio si od mene neke stare težnje i učenja.

Deca su velika, briga o njima je iza mene.
Molitva i fokus su iza mene, tamo ispod drveta.
Kao i prosute posudice sa povrćem i pirinčem.

Dao si mi živo meso.
Uzela sam živo meso.

I nisam se otrovala.

Uvukao si me u sve tri gune.
Preživela sam.
I dalje Te volela.

I sada, tu negde pozadi formacija oklopljenih slonova, konjičkih jedinica, pešadije, i ja koračam.
Nekako naoružana.
Služim Tebi iz crvene gune.

I misli su mi čiste.
I misli su mi usmerene na čisto.
I misli su mi u beloj guni.


I dok koračam u formaciji smrt korača uz mene.
Ali i život.
I umem da sprečim, umem da izlečim.
To je Tvoj poklon u crnoj guni.

Moje srce pripada Tebi, i jetra, i oba bubrega, i mozak, i creva.
I sve iluzije.

Ti jesi ja.
I ja ne postoji ako nije Ti.


Oduvek Te volim.
Samo to i umem.