Vašarske narodne igre

Hm... ove godine smo zaobišle otvaranje vašara, a kako vidim i ostale dane njegovog gostovanja.
Umesto toga na njeno pitanje: - A zašto to radiš? Samo hraniš tamo neke muškarce.
Odgovorila sam filozofski: - Zato što je zabavno.
-Zabavno?
-Zabavno. Hajd pokušaj i ti.

I onda smo (sam ja) umesila testo za perece i slane štapiće.
Potrebno je:
500gr brašna, 500gr slanog suvog sira (kod nas feta), 250gr margarina (po receptu, u nas putera), 1 jaje, kašičica soli, kašičica sode bikarbone, i za premazivanje pre pečenja + 1 jaje i kašika ulja.

Umešati dobro sve sastojke (osim poslednja dva) i ostaviti u frižideru da odstoji 2 sata.
Zatim razvući oklagijom i vaditi oblike.

Sa perecama smo se spetljale, te smo se vratile na profi štapiće, to jest kriškice.

Zatim premazati jajetom razmućenim sa kašikom ulja.
A mi smo posule kimom, pošto svi posipaju susamom.

Peći u zagrejanoj rerni na 180 C oko 20 minuta.

Seljački keks, gurabije, provansalski ili dečiji keks je išao uz njeno držanje predavanja (meni) kako postupka treba da se držim kao Svetog pisma, te je ona umesila ovo testo.

Potrebni sastojci: 300gr brašna (koristile smo tip T - 400 meko i to je tačno to, začudo ne oštro), pola kašičice soli, 180gr putera, 200gr šećera, 1 ulupano jaje, 60gr čokolade za kuvanje.
Elem, za ovu vanglicu išle su te mere i plus 2/3 i to je onda ispalo 2 puna pleha za pečenje.

Dobro umutiti puter, pa postepeno dodavati šećer da se dobije gladak krem. Umešati zatim dobro jedno ulupano jaje i pomešati sve to sa mešavinom brašna i soli.
Na drugoj strani otopiti čokoladu na pari.

Testo podeliti u tri dela. U jedan dobro umešati čokoladu, a u drugi (naš primer) cimet. Dodavale smo po osećaju i probanju, i nismo omašile.
Sve tri loptice uvijene ostaviti u frižideru na 15 minuta.

Po isteku čuvenih 15 minuta koje provedosmo u nekim tajnim razovorima i javnim smejanjima i zaključnim pitanjem: - A kad ćemo ponovo ovako da pravimo?
-Ha, šta sam ti rekla? Vidiš da jeste zabavno...

Razvući loptice testa pa vaditi oblike. Mi smo ovde kombinovale cimet sa belim, i beli i crni deo. I svašta se tu dobilo.
Peći na 10 minuta na 180 C.

A onda se spakovasmo i po onoj prelepoj kiši (pun Mesec na 8 Raka aktivan od 10:21am GMT i taman mi je vrlo lepo pao na onaj moj mučeni Mesec po kom trenutno ore Saturn) odosmo na naš vašar.

I ja još u fazonu neće mene, jer biraju ekipe za natezanje konopca.

Kad ono hoćeš cvrc. Posle Žaretovog izbora Šuki me uze kod sebe.

Nisu mužjaci baš normalni.
Ali zato ih i volim.

I naravno, rođeno dete me je ovekovečilo taman ispred Urketa i malog Vukana sa kojima zajedno ne mogu da dostignem ni 120 kila (žive vage). E mudri Šuki, našao si da sastavljaš najlakšu ekipu za najzahtevniji posao.
Malog Vukana ću inače pamtiti i po tome što me je prostro u sekundi na parket pre nedelju dana i tako mi omogućio da osetim sve svoje lumbalne i cervikalne pršljenove, te sve trase rebara pozadi.
Šta zna dete šta je žensko telo.

I kao što je i red na svakom narodnom okupljanju zapevao je i guslar.
Ovaj ima 12 godina i određenu vrstu časti, što je vrlo lepo.
I retko.

I tu negde iz pozadine ukapirah da peva pesmu o našem čoveku koji je posekao samuraja.
I o Rusko-japanskom ratu.
Eh... Kamui, koliko je vremena prošlo.
Koliko "hoshi no suna" faza pored nas.

Posle je išao napad na jednog u krugu.
Noževima, motkama, pesnicama, čime god poželimo.
S leđa ili otvoreno, svejedno.
Sve dok nisu poželeli da gledaju kako se kolju dve žene.
Odradila sam to sa Sandrom.

Te sedosmo da podelimo nagrade.

I za kraj da probijemo zid.
Nije mi baš bilo najjasnije o čem se radi, te mi je objašnjeno zašto je slobodna desna ruka, a levom treba da zaglavim o struk partnera. Na sreću (i na iskustvo u tim situacijama) stala sam s kraja ekipe. I tek sada shvatila koliko sam manja i uža od svih njih.

I par sekundi kasnije kazalo mi se šta znači probijanje zida.

Preživela sam.

I time je zaključena ova godina.

Posle smo nastavili u kafani.
Vangle su vraćene prazne.
I to bi bilo to.

Sada se spremamo za nobles proslavu,
gde fotografisanje nije dozvoljeno.

I to bi onda zaista bilo to.
Za ovu, onu, bivšu i smaknutu godinu.