Svet se smaknuo samo malo.
Samo za taj jedan milimetar unutar mog srca.
Ona priča i dalje i ja je slušam, kao pažljivo. Odgovaram, duhovito upadam, ali deo tog smicanja boli negde unutra.
-...Jesi ti bila tog dana?
-Nisam. Bila sam u ponedeljak, četvrtak i petak. Radili smo dubinske udarce.
-E pa, radili su i u utorak.. I kažem ti, došli su ti likovi, njih osam, u nekim nazovi patriotskim majicama. I počeli da se kurče.
-Kako misliš - kurče?
-Ma, izazivali su tuču. Pusti, debili. E onda ih je izmešao sa našima i uglavio u dubinske udarce. Pet minuta kasnije samo su se pokupili i nestali.
-Aha.. Ček samo da navučem košulju pa idemo.
Ali ja nemam košulju.. srećnog čoveka.
I tako će i ostati makar do proleća.
I u tom trenutku shvatam kako sam prosula vreme, izuzetno dragoceno vreme.
Da je trebalo da se nađem na tom mestu tačno tada kada mi je srce diktiralo. Ali ne, ja sam morala da vagam, da procenjujem, da se srceparajuće opraštam, da budalim...
I prošlo je kritično vreme.
A ostala je košulja srećnog čoveka.
Samo što su te košulje nevidljive.
Saturn mi stoji na Mesecu i radi egzaktnu opoziciju na Mars.
Izdržavala sam pritisak, bila hrabra i duhovita.
Dan pre samog aspekta imali smo ozbiljnu povredu u dođou, i jednim krajem svesti bila sam zahvalna što taj moj aspekt nije udario baš mene.
Drugim krajem svesti - bilo mi je žao.
I prišla sam da pomognem. Valjda me je Susun do sada dovoljno izdresirala.
Par minuta kasnije prišla mi je mala, sela do mene i ozbiljno upitala:
-Jesi ti zaljubljena u njega?
Okret ka momku, on se zbunjuje, gleda jednu, pa drugu.
-Nisam sunce, ali ko zna.., nasmejala sam se.
Nasmejao se i on, i bilo mu je lakše.
Ženska medicina.
I razmišljala o tome kako će na proleće kada Soni ubica stigne u ove krajeve taj aspekt ponovo biti na nebu, na svačijem nebu. I kako treba da im najavim i da angažujemo neku kliniku da dežura u toku obuke. Biće ozbiljnih povreda.
I razmišljala sam o tome kako više ne mogu da izdržim. Kako mi je teško, kako me pritiska.
I kako imam samo tu jednu nevidljivu košulju.
Brat mi umire.
Otac mi umire.
Onaj čovek nije moj čovek.
Onaj posao snova nije moj posao.
I ovaj život je baš takav kao kad ti Saturn sedne na Mesec pa dubinski zvizne Marsa preko puta.
I to baš na datum smaka sveta.
I smakne mi svet.
Za milimetar.
Ali duboku u srcu.
