Prošli ponedeljak.
Ulazim u salu šlogirana i umorna do granice poimanja.
Došla sam ionako samo zato što sam obećala da ću joj doneti sertifikat o seminaru.
Samo sam ih prošla i uletela u svlačionicu, ali nje nije bilo.
Sedim tako, pokušavam da se obučem, kada samo u jednom momentu čujem dragona (ok, on vodi trening danas) i čujem još jedno komandovanje na engleskom (šta bre?!).
Pet minuta kasnije izlazim i imam šta da vidim.
Belgijski instruktor nam drži trening.
Vraćam se po nešto za slikanje, imajući dobar osećaj da ovo nije ceo šou.
Prešli smo ubrzo na tango, taman kada se i ona pojavila u sali.
A imala sam i tu čast da iskusim fenomen vezan za percepciju vida.
Dok sam radila sa njom eskivaže udaraca periferno sam gledala kako rade njih dvojica. Zatim, odjednom, moj fokus je bio na njegovoj pesnici koja kao u usporenom filmu u ogromnom luku ide ka B-ovom oku (a ovaj ne mrda), dok sada periferno i u normalnoj brzini radim sa njom.
I bam - pravo u oko.
Pa smo se, standardno, rastrčali po kesu sa ledom, po maramice, proveravali... taman u vreme kada se naš instruktor pojavio.
Na sreću, sve se završilo dobro.
I ponovo, taman u vreme kada se glavna zvezda pojavila...
...sa njegovim standardnim osmehom oduševljenja.
Preživesmo i taj dan.
Tri instruktora, tri stila.
Nekako mi se taj belgijski najviše svideo.
Ali borilačka nedelja time nije bila završena.
Čekalo me je još jedno okupljanje.
No comments:
Post a Comment