Sinoć mi je, dok sam te gledala u daljini, pala na pamet misao kako u onom drugom Univerzumu ja mora da sam neka sluškinja, verovatno pralja, idealno kurtizana u uglednom bordelu za finu gospodu.
Ti si husarski oficir, specijalna jedinica naše gospođe kraljice majke presvetle Marije Terezije.
I kako se srećemo.
I kako ti posle odlaziš ka jugu.
I kako se vraćaš da bi mi pričao o turskom tanetu koje za dlaku... i o sabljama i o topovima.
I kako sam čista i namirisana, i u belom. I ja i posteljina.
I kako te hranim dok ležiš,
dok ležim na tebi.
Linija horizonta događaja se verovatno premešta iznad nas baš u tom trenutku.
I pomislim tako, dok te gledam u daljini, o svim onim Univerzumima, u Tkanju, u Jednom umu, kako živimo neke drugačije, a opet slične, živote.
I pustim je da odlebdi dalje, da dodirne i daleke realnosti, dok te gledam u daljini.
Dok me gledaš.
kako lepo...
ReplyDelete