Kako sam čula sa svih strana prethodnog dana sklekovi su ispali grdan dril. Ok, pomislila sam, šta god, uvek mogu da pobegnem do toaleta (kao) ako ne mogu da izdržim. A i to je jučerašnja tema, za danas je verovatno spremio novu noćnu moru.
I stadosmo u krug...
-You know what you should do now?
Svi se kiselo osmehuju.
-Yes! You're right - push up position..
Par minuta samo stajanja, pa onda deset sporih, pa spuštanje na podlaktice, pa deset sporih, pa jedna ruka na leđa, pa deset sporih, pa zamena ruke, ponovo, pa standardno stajanje na pesnicama, pa ponovo, pa...
-Girls are doing those better than you!
Gola voda, a još nismo ni počeli.
A onda priča o pravom jačanju tela, o pravoj pokretljivosti, o životinjskoj brzini, o masi i manama velike mišićne mase, o otključavanju i paljenju i gašenju svetla nogama, o redovnom seksu...
Naterao nas je da sednemo na određeni način i prekrstimo ruke na grudima, a da zatim promenimo poziciju koristeći neke mišiće koji fakat postoje u telu samo što ih nikada nismo iskoristili.
Sledećih 15 minuta pokušavala sam da se premestim, zatim da to uradim snagom volje, pa telekineze, onda sam zamahala rukama u pokušaju da poletim i ništa. To mi je ostalo kao domaći zadatak za njegov sledeći dolazak.
I hvala Bogu, pređosmo na krljanje. Prvo iznenadni udarci, pa udarci u glavu sa svih strana, pa sprovođenja i na kraju obaranja.
Mladi dežurni medicinar se naravno upario sa mnom i posle mi bežao svakih 15 minuta da previja posekotine i pregleda ligamente.
Ali dok je bio uz mene nije propustio da mi par puta tako umetnički ispomera vrat, da je glavni prekinuo sve da bi nas upozorio kako se klasično lomi vrat, pa kako se specijalno u dva poteza lomi vrat tačno između tog i tog pršljena, tako da ako se mučenik odmah ne priključi na aparate za disanje - prelazi u bardo.
Mislim da je bolja opcija da se uopšte ne priključuje, manje ima da se muči vegetirajući.
I nastavili smo.
Gadna ta omladina.
Naravo noževi.
U svim mogućim pozicijama.
Moje pitanje vezano za elevator defence i da li da žrtvujem noge da bih sačuvala trup i glavu su rezultirali time da je dragon poljubio zid glavom i kolenom.
Mislim ok, mogao je samo da objasni, nije bilo potrebe da tako slikovito primeni, ali...
I naravno stara priča o distanci i tome da u realnosti NEMA distance.
I o filipinskim dobrim i lošim opsesijama.
Tu sada ide momenat kada me je medicinar isekao trenažnim nožem na dva mesta, a meni kao svakom pravom ženskom čeljadetu na pamet nije palo da odem tamo dole niže u sali da me zavije. Koja se ikada sređivala brijačem ili onim električnim čerupačem pilića (pardon dlaka) pa bila sažvakana između pinceta zna da je to ispod časti.
M. je patio, a moja sreća je bila u tom trenutku što sam stajala, pošto se bacio naglavačke preko ovih sedećih.
Kada u igru uleti pravi nož standardi se momentalno menjaju.
A onda ako smo zaboravili - push up position.
Čisto da se podsetimo.
Pošto Bog čuva pijandure i budale, tako se i moja malenkost samim proviđenjem našla tačno između glavnog belgijskog instruktora i nekog ljutog husarskog profesionalca, koji su me u toku ustajanja podizali (kao da letim) i, u toku spuštanja, vrlo pažljivo, štaviše nežno, rukovali mnome da je to bila skoro milina.
U slučaju da ne uradimo kako treba i pukne lanac znali smo šta nam sleduje..
I pitanjima o noževima nikad kraja.
A onda guns and drums.
Stradao je Deni, divni, dobri Belgijanac koji je tako džentlmenski izdržao moje gnjavljenje u toku pauze za ručak.
U celoj onoj buci u toku pucačine bitno je da čuješ ovaj zvuk..
Vezano je za šaržer.
I nije za svakog.
Jer posle možeš i da se osmehneš.
I brzina, brzina i brzina.
Ali uz opuštenost.
Nijedan pogodak.
Kad se samo setim, jednom davno smo radili istu stvar. I od deset pokušaja bila sam pogođena samo jednom.
To "samo jednom" košta života u realnoj situaciji. Mora da se radi na refleksima i to non-stop.
Tu sada ide ono podsećanje na otvaranje i zatvaranje vrata nogama.
I specijalne finte za specijalno zainteresovane.
Iz jednog pokreta sklanjanje sa linije i istovremeno razoružavanje.
I to je bilo to.
Dan ranije sredila sam moj nož da posle u onoj pakujućoj jurnjavi ne moram da ga lociram.
I bio je primećen.
Glavni je izrazio želju da mu se sledeći put preda isti takav za njegovu ćerku.
Da ima dete lepu stvar za igranje.
Normalno, pošto nemam svoj vežbovni puštolj imala sam eksluzivno pravo i čast da koristim njegov.
I posle sam se našla uz njega.
Krug je tradicija. Nema tajni, nema frustracija.
Sve se kaže jasno i glasno.
Slušao ih je sve vrlo pažljivo.
Tolike godine obuke, ratovanja, svakojakih situacija od Sibira, Čečenije, pa redom.
Uz njega je mir.
Rekao mi je za vreme pauze iste stvari koje su mi govorili i guro Bob i major.
Elementi časti, zdravog razuma i uvek humora - ipak radimo za istu damu Durgu.
I svi oni koji su pod njenom komandom.
I koji su mi postali i saborci i prijatelji.
No comments:
Post a Comment