Prednjenepčani i zvučni dani

Ko me pita kako mi je ovih dana...
Preksinoć je dan okončan analizom rečenice "Deda žvaće šljive, dok njegova ćerka jede džem.", uz moju momentalnu vizualizaciju mog oca i mene za stolom u kruševačkoj bašti.
Laku noć.

Sinoć sam provalila (ej bre, iza mene je x položenih viših matematika i numeričkih analiza) i ONAJ zadatak. I uopšte nije bilo komplikovano. Trebalo je samo uvesti smenu i uglaviti je u jednačinu. I onda smo dojavljivale ostalim obezglavljenim klincima.

Mladom L. D.-u sam dužna palačinke, sladolede, torte i itd. Mada iskreno mislim da bi on više cenio da mu tutnem pare za pivo i pošaljem ga u grad.


Drugi dan polaganja testova za upis u srednje škole upravo počinje.
I po hodnicima Vojvode Mišić, Vojvode Putnika i Stefana Nemanje sede moja deca, ona sa kojom sam odrastala po drugi put.
I nisu više ni deca, moji momci i devojke.

Posle toga...
selim se u Seul.






P.S. 34. minuta po objavljivanju posta:
Upadaju njih dve, smeh, zezanje...
Test je zaustavljen i odložen za sutra, pošto su sve tri verzije provaljene unapred.

Seul je daleko.