Marlene on the wall

Pogled mi se slučajno zaustavio na toj slici.
Čudno, nije me do sada bilo u toj sali u Resavskoj.





Setila sam se Argentine i kako sam baš tada shvatila da je vreme da naučim tango.
Onaj pravi, životni.






I nije bilo ni govora da se ne pojavim.
U avgustu me ionako čeka usavršavanje.





Teatar 78, Ivan Terrazas i Sara Grdan.
Kvalitet pokreta u društvenom plesu - manje je više.
Čas u okviru Belef scene.






Jesu ljuti profesionalci.
I razumeju se u kiropraktiku bolje od svakog fizioterapeuta.
A u kretanju su istovetni instruktorima Sisteme.
Ista pravila, sve je isto.
Zapanjujuće, zastrašujuće isto.






Nama su održali trening, pardon čas.
A ovako izgleda kada nastupaju.





Svakom početniku na prvo njegovo zabezeknuće da li da koracima ili da  manevriše... uvek pričam istu priču.
Ti si francuski mornar. Prešao si Atlantik, putovao mesecima i konačno stigao u luku.
Dobio si pare i sada ti fali žena.
Ja sam argentinska kurvetina.
I znam da ste stigli, da vas ima puno i da se otimate za žene.
Znam da ću tu noć da zaradim, tu nema zbora.

Ali želim i da se dobro zabavim.






Tango nisu koraci, već muško/žensko izazivanje.
Njegovo vođstvo i njen odgovor na to.






Dobro znam, tango nisu samo koraci.
Ali jeste tempo.
I to smo razrađivali.
Mili je kasnije pošandrcala gledajući taj deo sa metronomom.
I strogo mi zabranila da uključujem naš kad god je ona u kući.






Srela sam i Uroša, davnog prijatelja sa plesa i slučajnog prolaznika za Sistemu.





Toliko muškaraca sam upoznala za ovo vreme.
Toliko priča i prijateljstava.





Bilo je sjajno, zabavno, uzbudljivo.
I postalo je nešto što se podrazumeva.
Nešto kao redovne aktivnosti.





Ali zato sada umem da izvedem i ovo.





Samo mi je potreban pravi partner za vođstvo.
Tek, sve u svemu te večeri kola su se zaustavila ispred mene.
A Marlena je sa strane posmatrala.
I bilo je vreme da naučim tango.
Bilo je vreme da prođem kroz Argentinu.
Da otvorim Knjigu promena.


I prošla sam.
Naučila sam.