Terpenoidi

Bilo je jezovitih noći.

I onih normalnih.
I nisam spavala, tešim se kao Isak Njutn, ali nije bezazleno, kao što ni kod Njutna nije bilo.

I sačekam zoru.
Ja sam autotrovač.
Ne smem ni o čemu da raspravljam ako ne isprobam kako radi.
A radi.

2,5 do 5 cc sa kockama šečera kao prenosnicima. Bolja opcija. Ona gora je sa ricinusovim uljem.
Ali onda ne mogu da zaspim i odem.

Hodam kao zombi po pustom gradu.

Sećam se, pa u zoru nastavim ka zapadnoj strani grada.

Neki moji ljudi više nisu tamo.
I nije više isto.

Lao di Fan odavno ne postoji, ali se kao pojavila zamena.

Bedna i jadna zamena. Ostala sam gladna čekajući kuvara. To sa Liuom nije moglo da se desi.
E da, jedem kao zmaj.
Krećem se kao zmaj.
I ne spavam.
Kao ludi Isak Njutn.

I šta da uzmem, šta da uzmem.
I ništa.

Na sreću sam odlučila da uletim u autobus i ne rizikujem sa nepoznatim kioscima.

I stvorim sebi japanski ugođaj pošto od sadašnjeg kineskog nema hasne.

Stvari se menjaju.