Vreme

Sve je bilo ok.
Sasvim ok.

Igrali smo se.
Nismo našli cev za vodokotlić, pa to moram da sredim za sledeći put.
Ali i plastelin je poslužio.

Obećala sam da ću dolaziti češće.
Ipak sam ja luda tetka.
Te su zabavne, makar dok su deca mala.

Zastrašujuće mi je što je prošlo skoro pa godinu dana.
I plaši me da gledam slike.
Nema tuge, samo neki jezoviti osećaj unutra.
Hladnoća.

Oni uskoro spremaju godišnji parastos, a ja sam bedna kukavica.
Gledam da izbegnem.
Da mu ne vidim ime na spomeniku.
Da ne gledam fotografije.
Samo se zamajavam sa juniorom.
Glupiram.
Pravim budalu od sebe.

Pošto znam da je to najdragocenija stvar u životu.

Posle... nemam pojma.