Pages

Sunday, January 19, 2014

Tišina


Moj partner za mačevanje u šumi.



Baš je bio opak i uporan, ali ipak sam ja profi. A i duže vežbam.



I odustao je,





Neko je urezao srce u drvo pored kog se parkiram stalno.
I to samo ja.
Neko me posmatra.

Trebalo mi je par trenutaka da shvatim u šta gledam.
Da je bio neki okultni ili ratnički znak brže bih se snašla.
Nežnost je u ovim krajevima ipak raritet.

Poželela sam da si to bio ti.
Da se sada bezobrazno i samozadovoljno smeješ.
Ali ti ne znaš gde je moje drvo.
Zar ne?


No comments:

Post a Comment