Moj partner za mačevanje u šumi.
Baš je bio opak i uporan, ali ipak sam ja profi. A i duže vežbam.
I odustao je,
Neko je urezao srce u drvo pored kog se parkiram stalno.
I to samo ja.
Neko me posmatra.
Trebalo mi je par trenutaka da shvatim u šta gledam.
Da je bio neki okultni ili ratnički znak brže bih se snašla.
Nežnost je u ovim krajevima ipak raritet.
Poželela sam da si to bio ti.
Da se sada bezobrazno i samozadovoljno smeješ.
Ali ti ne znaš gde je moje drvo.
Zar ne?
No comments:
Post a Comment