U ovoj kući je odavno prošla ultra faza Mišel i Krisel (i ostalih YT damica) videa i sati i sati profi šminkanja. Čak smo imale i par pogleda na domaće šminkerice (jeste znam i Zoranahahaha je u jednom momentu zacvrkutala sa ovog monitora, ali je brzo ugašena).
I ako tu i tamo razvigori taj šminkerski plamen obično se par sekundi kasnije začuje moj krik kroz stan u smislu gašenja istog jerbo više ne mogu da podnesem da slušam o tome, no...
Mislim se ja ovih dana kako je krajnje vreme da ljudski properem četke i sredim sve pretince gde držim moje farbe za farbanje lica, kako to Mili kaže, jer to i jeste istina, i tako me neopevano mrzi da odlučim da o tome ne razmišljam još jedno dostatno vreme.
Kad hoćeš - prst sa neba u obliku razbucane cevi za bojler me usmeri na prosvetljeni put.
Stojim u poplavljenom kupatilu koje izigrava fontanu, okrećem se mokra u potrazi za ključem za zavrtanje glavnog ventila i krajem oka shvatam da mi korpa sa šminkom uredno poređanom u plastičnim kutijicama upravo tone kao Titanik.
I super. Bio majstor, zamenio cevi, a ja sve na pranje i sušenje.
Znam nekoliko muškaraca koji bi dan moje uništene šminke slavili kao da su dobili Kup UEFA, ali ih neću spominjati. No...
I onda mi pade na um da prođem kroz svoje šminkanje i da vidim gde se u celoj toj ženskoj gunguli nalazi jedno stvorenje koje boli briga da li je nešto skupo ili jeftino pod uslovom da mi odgovara i jedno stvorenje koje nikada, ali ama baš nikada neće platiti bogatstvo za nešto ako to nešto istog kvaliteta ima jeftinije.
Ja sam od onih čuvenih žena koje imaju dve tašne od Kineza pazarene za po 100 dinara i koje bi volele da im sve njihove tašne koštaju po 100 dinara, a ako je ikako moguće i manje.
Sasvim drugu filozofiju primenjujem za hranu.
Za lice ide neka vrste mešane filozofije, pošto vrlo vodim računa da ono što ide na kožu bude valjano (kreme, mleka za telo, sapuni itd.), ali olovke, senke, idimidođimi - ma ajde, neću da dam ni cvonjka više no što moram.
Mili me ovih dana davi za neku Elf šminku za koji je provalila da se prodaje na istom sajtu sa kog naručujem hranu i aminokiseline, i to kada je uletela da mi ispred nosa popiše neke egzotične čipseve i putere, i kao slučajno (aha "slučajno") videla da ima i kozmetika. I hoću neću počela da me bari da joj kupim milionite karmine u njenoj gigantskoj kolekciji pod izgovorom "jao, vidi ove senke taman za tvoju letnju šminku".
Jeste, lepo je, vidim i ja, ali... Ako već odande uzimam i puter od indijskih oraha, čips od bundeve i prepeličije mleko, pa zar treba i senke za letnju verziju lica plus njenih desetak karmina?
Izgleda da treba.
Sve su to neophodne namirnice ovog razmaženog domaćinstva.
No četke su bile toliko prljave i razbucane da sam bila uverena da im je to kraj i da treba kupiti nove. Ali pažljivo pranje i raščešljavanje istih me je poštedelo troškova.
Ovo je zimska kolekcija, sa nekim ostačićima letnje. Koristim najviše monosenke i najčešće ih smrvim pa pravim svoju idealnu nijansu tako što ih mešam.
Do sada sam najzadovoljnija bila Rimel bojama, ali su od skora počeli da me nerviraju. Ima dosta Avon gluposti, zato što tako radim posao sa mladom preduzetnicom koja se uhvatila izigravanja Avon damice od kako je napunila 9 godina. Sada ima skoro 16 i iz nje izrasta budući Ričard Brenson. I kada me ne interesuje ama baš ništa pustim je da me ubedi i naručim gomilu gluposti iz kataloga.
Ne zato što volim Avon, nego zato što volim Adu.
Ok, ovo je jedna od tri zimske varijante šminkanja žene od 40 (i po) godina koja neizmerno voli da se maže i maskira.
Ostale verzije biće pokazane uskoro, pošto ovaj blog mora, ali mora pod obavezno da bude u modnim tokovima.
(Iz tog razloga mi u draftu već treću godinu čuči post o gaćama.)
Ok, na lice je prvo u vrlo tankom sloju nanesen Avon tečni puder. Nekih pola sata kasnije (posle doručka) šminkanje je nastavljeno. Prvo je išao Aura korektor (najsvetliji 550) ispod podočnjaka, a onda drugi Aura 551 ili Esence mat sand (valjda) na fleke, ožiljke i šta god. Ovaj Esence korektor koristim kada imam treninge (zbog mogućih muških pipanja ili udaranja po licu) ili neka jača znojenja, pošto je suvlji pa i time postojaniji.
(Zbog mogućeg Alchajmera upotrebljene korektore nisam fotografisala.)
Onda je preko toga išao čuveni pijačni puder u prahu Don Žuan i to pomešani 3 i 4. Pa preko ono rozije rumenilo (na slici u ostacima i zaostalo iz letnje šminke od prošle godine) i to mi je služilo za konturovanje lica. Znači ivice obraza i stanjivanje nosa. Ispod jagodica je išlo tamno roze rumenilo (ova Gabrini izjedena kutijica) firme koja se više nigde ne da videti, ali grebem tu kutijicu do besvesti. Pa onda iznad jagodica a ispod oka srebrna metalik bela Esence senka koja je izigravala gliter.
I onda prelaz na oči.
Obrve su docrtane Kost olovkom, neka drap sivo braon nijansa (118) i to je to. Ispod oka je išla Avon olovka Sugar plum, koja je ispala braon tuga, a trebalo je da bude ljubičasta gliter radost. Iznad je išla kineska ljubičasta radost olovka. Pa onda uz tu gornju olovku ova Rapsodi (super jeftina, a super dobra šminka) duo senka. Na tom mestu tamnija roze, a ispod obrva i od nosa ka sredini kapka svetlija roze. I onda u egipatskom stilu po sred srede ova kineska OG mono senka br.21. Ko hoće da traži više je naći neće, ja sam ta zla žena koja je pokupovala poslednje 21. u bloku 70 (pošto je Mili odmah skapirala da nijansa jako dobro stoji pa je zakukala da donesem i njoj... Što je čudo, s obzirom da se zaklinjala da od Kineza više neće ni tahini da proba, a kamoli nešto važnije kao što je šminka.)
E elem, kada je to kao bilo gotovo, onda sam na kinesku ljubičastu iznad oka olovku stavila kineski ljubičasti tečni gliter ajlajner, koji em što više nema da se kupi, em i da ima ne bih ga preporučila jer izaziva takve alergijske reakcije da te Bog sačuva.
Potrebno je iskustvo i znanje staviti to, a ne zaplakati.
A ako tako ne valja, zašto ga uopšte koristim - postavlja se logično pitanje. Zato što nema da se kupi takvo isto od neke normalne firme. Nema bre, te u tom slučaju važi filozofija "umri skote zbog lepote".
I posle dva reda Esence maskare (nisam nešto zadovoljna, to je ova žutozelena) i preko dva reda Rapsodi maskare (jeftina, ponovo, a super). Išla sam na gustinu, ne dužinu... iz nekog maglovitog razloga.
Eto, Kost, Don Žuan, Rapsodi i koješta nabavljam na pijaci. Esence ima u DMu i valjda sada i u Liliju, Avon ide preko Ade, a neke skupe budalaštine, a samo budalaštine su odavno bačene, poklonjene ili potrošene. Mrzi me da razmišljam o naručivanju online, ako ne mogu da direktno pogledam nijanse, ali se očito ja u takvim obrtima sudbine malo pitam.
Kosu ne farbam već godinu i po dana, i kada natrčim na neku sedu prosto se obradujem kao rodu rođenom.
Ali to je zbog bakra i zbog hrane, kao i uvek.
No, drage moje, šminkati se jeste moguće za male pare. I uživati je moguće za male pare.
Ne dajte da vam debili oblikuju mišljenje.
Trošite pare za inteligentnije svrhe, ne za gluposti.
I ne nasedajte na priče da će vam jeftina šminka upropastiti lice, kada će vam jeftina hrana (to jest skupo prodata jeftina hrana - sirotinjska hrana) upropastiti lice.
Nema nikakvih pekara, kutija, kesica, tuba, prerađevina, margarina, fan i šit kombinacija (mislim na fun&fit đubre za ishranu), a ima puno valjane realne hrane i u svojim matorim godinama izgledaćete kako treba.
Tvrdim ja.
Isprobala ja.
Bora Drljača srpskog šminkanja.
P.S. Nastavak teksta o zimskim varijantama šminkanja je na ovom linku:
Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 2.
