Eto kao ništa specijalno

Ubacila sam otprilike 2 kašike šećera, možda i manje, oko pola kese kakao praha, bogatu kašiku meda i pola litre slatke pavlake iz mlekare. I samo smutila.
I samo dobila odličnu smesu za sladoled.

Ovog puta ušla je u tortu.

Deda je pet dana ranije napunio 83, pa je bio red da ga obradujem.

U redovnom stanju stvari pravila sam zimske keksiće, standardne gurabije, tradiciju moje kuće.

Deo je išao sa kokosom, prvi put ove zime baš da vidim kako će ići.
I to se peklo u prvoj turi sa ovim običnim, nešto kraće pečenje zbog mogućeg zagorevanja.

Čokoladni i cimetni za nijansu duže pošto su bili i vlažniji.
A inače mi je bilo zabranjeno da eksperimentišem sa anisom, karanfilićem, đumbirom i koricama od pomorandže i limuna. Sveden stil - to se tražilo.
Pa sam se u tom stilu manula i ukrašavanja.

I ponovo su bogovski mirisali.
Recept se ovde ponavlja svake druge zime, pa da se podsetimo. Umuti se 200gr šećera sa 180gr putera i jednim jajetom, pa se to dalje dobro umuti sa 300gr brašna u kom je pola kašičice soli.
I onda se dodaje ovaj ili onaj začin, šta god.

Ide na pola sata u frižider, svaka loptica testa u foliji, i kada se izvadi rastanji se i kalupom vade oblici.
Peče se u zagrejanoj rerni desetak minuta na 180C.
I uvek miriše na dečije snove.

Ova godina je bila posvećena. Ostavljena nekako u kršu i lomu u početku, pa ponovo rekonstruisana i onda... onda je nenadano poletela.
Izdržavam, radim standardno sulude stvari, uživam.

Volim neke nove/stare ljude.

Volim kada je lepo.

Godina fokusirana na učenje o hrani, o tipovima kuhinja, o sitnim, a primetnim magijama spremanja.


Uspela sam da zainteresujem i nju, tako da sada provodi sate proučavajući sireve, začine, vina.
I to je umetnost.
I kultura.

Zainteresovana je da i ona izgleda mlađe, otvorenije i blesavije u svojoj petoj deceniji.
U pedesetim pokušajima kruženja oko Sunca.

Vreme je dragoceno.

Od sledeće godine sleduje drugačija dinamika objavljivanja postova na ovom blogu. Preciznije rečeno, dinamike neće ni biti.
Sedam godina ovo mesto je bilo moja velika ljubav i još veći posao. Mislim da je ostavljeno toliko valjanih tekstova da se isplatilo - nekom će biti korisno.
I sedam godina vrlo disciplinovano ispunjavam ove stranice, ali sada je vreme za novo.

Pošto me čeka ozbiljno zarađivanje, što će reći ozbiljan posao i još ozbiljnije situacije u realnom životu neću imati vremena da svaka dva dana ubacujem po post. Neću da štancujem zarad štancovanja, niti da se nerviram kada pokušavam da pišem, a oko mene proleću unezvereni tinejdžeri, strele, meci, automobili, komadi univera, magijske životinje i tjekućine, i svašta još.
Pisaću kada osetim potrebu i pronađem mir.

U svakom slučaju... Ne bolje je ovako - kada sam bila mala najveća želja mi je bila da postanem klovn kada porastem. To je super posao - ljudi okolo se smeju.
Dakle, u svakom slučaju želja mi je ispunjena.
Na ovom mestu diplomirala sam klovnovštinu i pokazala se praktično.
I usput uradila specijalizacije iz još par zanimanja, ali nebitno...

Ok, od sledeće godine - drugačije.