Moram pažljivo da se ne polomi.
I na kraju krajeva uopšte mi nije važno da li je iz gornjeg miocena ili da li je baš to echinocardium.
Moram pažljivo da se ne polomi.
I moram polako.
Neću da planiram, neću da razmišljam o ovome ili onome. I o posledicama.
Hoću da uživam u svakom trenutku.
I da ispunim ljušturu srca smehom.
I tortama.
I valcerima.
Polako.
Ponovo.
No comments:
Post a Comment