Kada bih vam rekla da me je ovoliko kolačića na poslužavniku (plus nekih 6 ili više od 6 koje sam pojela usput praveći ih) koštalo oko 100-120 dinara maksimalno, a moglo je i manje - da li bi mi verovali?
U poslednje vreme uhvatilo me je neko ludilo te pasionirano iščitavam recepte za kolače od neobičnih ili neuobičajenih sastojaka, pa je tako i krompir (kao lažni kesten) stupio na scenu. I ako već u recepte ide kuvan, pa propasiran krompir - da li bi mogao da se iskoristi već gotov krompir pire? Onaj koji se meša sa vrelom vodom, solju i puterom? I hajde da pokušam.
Iz recepta za tradicionalni japanski slatkiš wagashi ostalo mi je koja mera šećera ide, ali ovde u pakovanju ovog pirea bilo 120gr suvog sastojka te sam uzela 100 -120 gr šećera (dodala u toku ključanja tih dodatnih 20 grama) i sipala preko toga otprilike punu čašu vode. Sve kasnije mere idu na otprilike.
Uključila sam ringlu na maksimalno i pustila da proključa i da se sav kristal šećer rastvori.
A ovo je bilo u planu da se ubaci u tu osnovnu masu. U celu masu sam planirala da dodam aromu vanile, pošto me je stvarno mrzelo da kuvam i štapić vanile u šećeru (a imam jako dobre iz Mađarske) i malo ruma. Pa u jednu trećinu da ide čokolada - u ovoj štangli ima 40 grama. A u drugu trećinu će ići kokos i biće uvaljano u taj isti kokos, a treća trećina je trebalo da ostane bez ičega, ali sam je na kraju uvaljala u susam. Koji je možda trebalo da suvo propečem na ringli, ali i to me je mrzelo, jer mi je vreme brzinski proticalo. Moralo se žuriti.
E da, gustin je stavljen tu za svaki slučaj, ako preteram sa šećernim sirupom. No, na sreću to se nije desilo i kuglice su klot bezglutenske.
Eto, šećer je proključao i sav se rastvorio, pa sam sklonila šerpu sa vatre.
Ovde se desila jedina greška. Kada je umešan krompir pire u šećerni sirup ispalo je da je sve previše gusto i suvo. Zato sam dva puta dodala do skoro pola čaše vode (ukupno manje od jedne čaše). Plašila sam se da će mi i ovaj deo koji ide sa čokoladom biti presuv te sam u šerpicu sa štanglom čokolade dodala vodu po dnu. I jeste bilo previše.
Kasnije sam tu šerpicu vratila na ringlu da malo ispari višak vode, stavljala u frižider da se stegne i taman kad je sve bilo potaman, napravila sam brljotinu uvaljajući čokoladne kuglice u vanilin (kristal) šećer koji ih je ponovo otopio. Ok, pola sata stajanja u frižideru je rešilo problem, ali jedino što ne izgledaju kuglasto već raščupasto. Ali im je ukus fenomenalan.
U obe mase je išla aroma vanile (mera je: po par puta sam usula iz flašice) i isto toliko ruma.
Bela masa je podeljena po pola i u jednu polovinu ušlo je malo kokosovog brašna i uvaljane su u kokos. A druga polovina je ostavljena klot, samo što je uvaljana u susam (koji eto nisam prepekla, mada može i ovako.)
Naravno da nisam izdržala već sam ih probala odmah, a nisam ni kasnije izdržala, i jedno sat vremena stajanja u frižideru im nekako definiše ukus. Bolji su, jasni, lepi. I ko ne zna da je u pitanju krompir pire zakleo bi se da je u pitanju kesten pire.
Sutradan je tek prava stvar, te izdržite toliko i probajte ih tada. Ima razlike.
I ima ideja i za razvijanja u novim pravcima. Sa recimo mlevenim orašastim voćem (od lešnika, oraha, badema do indijskog oraha...), pa suvim voćem, pa začinima, pa čokoladnim prelivom. Pa mogu i kockasti i štanglasti. Pa može i kao bezglutenska pesak torta. Toliko ideja, a tako brzo i jeftino.
No comments:
Post a Comment