Resto 3

Baš sam postala fanatik za drveće.

Ali ne mogu da odolim, kao ni čudnim prizorima.
Kućica pored ogromne zgrade Nar. banke na Slaviji.

 I znam, drveće.

 Ali svetlost to tako magično menja.

 Nikada mi neće dosaditi.

 I jedan krov na Banovom brdetu.

Sa kog smo bili tako blizu nebu.
I dogovarali se o skakanju.

 I moj standardni solarni doručak... u sezoni.

I opet... i opet... i opet.

Zgrada koja me je zainteresovala u proleće, ne znajući da ću na jesen boraviti toliko puno u njoj.

I model cipela koji sam slikala za Mili (prase), pokazujući joj kako treba da izgledaju njene prve plesne.
Došli smo u tu fazu i Mili sada konačno valjano uči valcere, fokstrote i ostalo.

Znam, neću da komentarišem.

Svetlost je ono što me oduševljava.

Sa svake strane.

 I novi prijatelj na treningu u šumi.

Mislim da se zove cikada ili skakavac sa drveća.

 Super je sarađivao.

Ali smo morali da se rastanemo.

I to ga je dosta pogodilo.