Izlazimo iz sale i hodamo.
Šibamo.
Nasmejani, puni modrica
i posekotina.
U vetrovitoj noći
iznad Slavije
sokolovi i jedan vuk.
Krv nije voda vaistinu.
Nije.
Ne ova kruševačka, epska.
Regenerisana,
nadahnuta.
Počeće da me prati loš glas,
družim se samo sa jako mlađim muskarcima,
ali ne biram ja.
Bira krv.
No comments:
Post a Comment