A onda je pogledala novac u svojoj ruci.
Poznavala je novac starih bogataša, dostojanstven kao da je neka vrsta porodične svetinje, a dobro je poznavala i bahati novac novopečenih bogataša i skorojevića koji su poslednjih godina preplavili grad. Međutim, u njenim je napuderisanim grudima kucalo srce ankmorpoške trgovkinje koja zna da je najbolji novac onaj koji drži u ruci ona, a ne neko drugi. Najbolji novac je moj, a ne tvoj.
Osim toga, bila je preveliki snob da bi olako pomešala nevaspitanje i neposrednost. Baš kao što najveći bogataši nikada nisu ludi nego ekscentrični, tako da nikada nisu ni neotesani, već samo otvoreni i neposredni.
Teri Pračet
Maskarada
I to je zapravo to. Šankara, to sam u stvari ja.
No comments:
Post a Comment