Shamrock diaries 1 – istraživanje terena

Mladi Crnogorac je bio više nego uslužan kada sam se usred gromova pojavila na tom zapuštenom mestu. Mala, ali dobro uvežbana uloga nesnalažljive i naivne žene koja je godinama odlično služila prilikom susreta sa saobraćajnom policijom sada se potpuno isplatila.

Pokazao mi je sve. Sve hodnike, sale, skrivene prolaze. Otvorio je tavanski izlaz samo da vidim kako izgleda i sa te strane.

A bilo mi je važno. To je mesto gde ću provesti par dana, gde ću živeti, jesti, razgovarati, raditi.

Našla sam i par prijatelja. Nekoliko parova.



I trag divljine.



I dok su se ispisivali mejlovi sa „poštovani gospodine G...“ i vraćali sa „poštovana gospođo...“ um mi je radio sa stravičnim ubrzanjima.

Trebalo je da spojim šamanku sa jednog kraja planete i inženjera sa drugog, i to pre no što se ona vrati na svoj deo sveta.

Morala sam da ga nasmejem u svakoj petoj rečenici mejla, da ga zainteresujem. I nisam znala da li ću uspeti.

Nisam čak ni imala pojma da li će sve to biti bitno. Merenja se završavaju, podaci se obrađuju na dva velika univerziteta. Objavljivanje rezultata se očekuje za par meseci.

Ali, bila sam sigurna da se merenja nisu radila u onim talasnim opsezima u kojima je trebalo.


A onda sam samo pogledala kroz prorez na južnoj strani.



Svideo mi se oblik prozora, način na koji svetlost ulazi, ne znam, nešto...



I počela sam da sanjam neki drugi život, onaj koji mi je izmakao.

Dva nivoa, beli zidovi, kuhinja u provansalskom stilu, zid prekriven knjigama, dva zida, tri... Izolovan atelje sa radionicom, Milina soba u boji svetle lavande, Telemanova muzika, veliki kafe sto u salonu čudnog oblika sa iscrtanom kartom severnog zvezdanog neba. Svetao nameštaj, nenametljiv.

Prazna velika soba obložena ogledalima samo da igramo u njoj...


Ćud je ženska smješna rabota, vrtelo mi se po glavi dok sam pakovala svoje gromove i izlazila sa tog mesta.

Nisam ni slutila da ću par nedelja kasnije zaigrati u baš velikoj sobi obloženoj ogledalima.


Objavio yzse u 6. jul 2009 16:10:19 | 3 komentara


zanimljivo. i zaista, jako lepo, taj pogled
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 6. jul 2009 17:33:55

Nešto su mi ove cigle sumnjive. Ne liče na naše cigle.
Objavio Jebator u 7. jul 2009 0:23:34

A, hvala :)
Arso, samo ti proučavaj cigle :)
U pitanju je zgrada stare Šećerane, Radnička 3. Verovatno najbolje mesto koje možeš da pokažeš Agati kada je jednom dovedeš. Dok ona istražuje ti lepo sedi i popij piće. I nemoj da gledaš ka papagajima, dosta su osetljivi... Lako se prepadaju :)
Objavio yzse u 7. jul 2009 12:51:58