13. Homunkulus – manje i više od čoveka

Možda ste ga nekad sanjali, možda ga izmislili još dok ste bili dete, možda ste nekako čuli za njega. On je homunkulus, mitsko alhemičarsko biće. Mali čovek napravljen od sparigičnih supstanci u procesu koji traje četrdeset dana. Priča se da je izuzetno inteligentan, ali vrlo nezgodnog karaktera...

Sve je počelo otprilike u 3. veku kada je čuveni Zosimus (ranije je spominjan u tekstu vezanom za aleksandrijsku magičarsku školu) napisao kako bi voleo da uklopi različite metale tako da oni zauzmu formu malog čoveka, koji bi zatim svojim kretanjem i govorom pokazivao i kontrolisao kako se odvija alhemičarski proces. Iz te ideje već drugu hiljadu godina ljudi stvaraju mitove i dan danas.
Naravno, za sve to vreme nastalo je obilje recepata koji se u suštini svode na to da se ljudski spermatozoidi modifikovanjem preobraze u ova bića. Tako, na primer, imamo recept da se osnovna „supstanca“ zatvori u retortu i ostavi da truli dok se ne preobrazi u providno stvorenje, ili varijanta da se sipa u kokošije jaje koje se potom pečatira voskom i zakopava u zemlju na 40 dana...

Originalno na latinskom „homonunculus“ znači „mali čovek“ i često se u rukopisima tvrdi da je homunkulus proziran ili providan i da se hrani ljudskom krvlju. U zavisnosti od procesa stvaranja Arapi su ih, još u doba dok nisu napustili mitske i magijske postupke i okrenuli se isključivo nauci, podelili u četiri osnovne kategorije: vanilmirte, amistre, lifove i filire. Smatra se da su vanilmirtovi napravljeni prvi, ali da samo oni vrste lif umeju da govore. U svakom slučaju, sve vrste homunkulusa su sposobne da uče zapanjujućim brzinama i većina njih je i vidovita. Takođe, zna se da, iako su vrlo mali, imaju duboke glasove, jezovito se smeju, stalno su gladni, urokljivo gledaju i poseduju izuzetnu fizičku snagu. I još interesantnije, oni vole da kradu svetlucave dugmiće i da cepaju knjige, ali to rade isključivo da bi sebi napravili toplije gnezdo u nekom uglu laboratorije. Vrlo je moguće da bi ih alhemičari sa radošću izbacili napolje da homunkulusi nisu bića koja duhovito, ali vrlo lucidno odgovaraju na pitanja u vezi naučnih misterija.
Postoji i podela na duhovna i fizička stvorenja, pri čemu su ova prva nastala u spajanjem dela duše alhemičara sa supstanacama u hemijskom procesu, a ova druga seksualnim činom ljudskog bića i energetskog entiteta. Ne treba zaboraviti da se mit o ovim bićima stvarao i naslanjao na mitove o vilama, patuljcima, i svim ostalim vrstama koje povezuju običan ljudski i onaj natprirodni svet.

Negde u nama ipak postoji želja da budemo i mali i jaki, i mudri i bezobrazni, i ružni i magični. I dok ima te želje u nekom mračnom uglu naših duša po jedan ubogi stvor pokrivaće se listovima knjiga koje smo pročitali, oduševljavaće se svetlucavim drangulijama i učiti nas kako da proniknemo u životne misterije.
Zato i verujemo u njih.

Arrivals and Departure_ Europe

Ancona, Mole Vanvitelliana – February 18–May 9, 2010

Dobila sam poziv za izložbu u kojoj učestvuje i moj prijatelj Primož Bizjak. I znam da će biti odličan... kao i uvek.
Ako ste zainteresovani i u mogućnosti pozivam vas da posetite tvrđavu Mole Vanviteliana iznad Ankone.
Više informacija naći ćete ispod:

PRESS RELEASE

From February 18 (opening at 6:00 p.m.) to May 9, 2010, 70 artists from 16 countries will exhibit their work at the Mole Vanvitelliana, an 18th century fortress on the water at the entrance of the historic port of Ancona. The exhibition, Arrivals and Departures_Europe represents communities that border the Mediterranean, or the countries of the Euro, considering it necessary and useful to create a sort of artistic map that also epistemologically redefines the geographic norms. These places are always a result of the layering of histories and cultures, which become states of mind and consciousness. The 150 works at the Mole, from Austria, Belgium, Cyprus, Finland, France, Germany, Greece, Ireland, Italy, Luxembourg, Malta, the Netherlands, Portugal, Slovakia, Slovenia, and Spain deliver a acute and tangible vision of the old continent, where the personal dialogue of the artists with geographical elements, and attention to identity and everyday life, show a clear and concrete indication of the contemporary.

Andrea Bruciati, who together with Walter Gasperoni curated the exhibition, points out in his catalog essay (SilvanaEditoriale) how “…the artists of this generation can return without any concern to using representation, because it is by now certain that referential content is not the subject of the work. In this decade marked by post-production it is obvious that representation can be used for something else. This becomes evident in every language and every media, be it in the elaboration of an object, as in the modified atlases by Etienne Chambaud, the assembly of video recorders, as in the short disintegrating piece by Haris Epaminonda, or the re-interpretation of design and painting, as in the delicate watercolors of Ulla von Brandenburg.”



The exhibition of Roberto Bua and Joan Martos, with its overlapping sounds and sequences of projected images, amalgamates without incorporating or schematizing the different languages used in sculpture, photography, painting, and installation. The heterogeneity of the creations outlines new boundaries for working. From television to the Internet, and local music to big city franchises, this is confirmed as the Europe of our time, in its original identity, living for the most part a globalized everyday life.



Artists: Michaël Aerts, Sonia Almeida, Vasco Aráujo, Athanasios Argianas, Micol Assaël, Rubén Ramos Balsa, Pedro Barateiro, Matteo Bergamasco, David Bestué, Michael Beutler, Erik Binder, Primož Bizjak, Ulla von Brandenburg, Benoît Broisat, Etienne Chambaud, Jan De Cock, Vaast Colson, Iris van Dongen, Björn Dahlem, Amie Dicke, Aleana Egan, Christian Eisenberger, Haris Epaminonda, Petra Feriancova, Gerson Bettencourt Ferreira, Andreas Fogarasi, Anna Galtarossa, Cyprien Gaillard, John Gerrard, Loris Greaud, Pieterjan Ginckels, Adriá Juliá, Leopold Kessler, Kitty Krauss, Marijn Van Kreij, Miki Leal, Liisa Lounila, Constantin Luser, Benoît Maire, Mark Mangion, Isabel Nolan, João Onofre, Jürgen Ots, Katie Holten, Christodoulos Panayiotou, Pablo Pijnappel, Sara Ramo, Aurora Reinhard, Jani Ruscica, Michael Sailstorfer, Yorgos Sapountzis, Raphaël Siboni, Jari Silomäki, Alexandre Singh, Ljudmilla Socci, Diamantis Sotiropoulos, Alberto Tadiello, Magda Tóthová, Dennis Tyfus, Luca Trevisani, Alexandros Tzannis, Joao Pedro Vale, Nico Vascellari, Fabien Verschaere, Johannes Vogl, Christoph Weber, Clemens von Wedemeyer, Guido van der Werve, Alexander Wolff.



Exhibition sponsored by: Regione Marche-Assessorato Politiche Giovanili-PogasMarche; - Presidenza Consiglio Ministri-POGAS-Ministeri Gioventù Sviluppo Economico; Provincia Ancona, Comune Ancona-Assessorato Cultura; Fondo Mole Vanvitelliana.

The Three-year Project has as its objective the investigation of the artistic expressions produced by the new Euro-Mediterranean generation. As with the first exhibition of 2008, Arrivals and Departure,s Italy, curated by Alberto Fiz, the selection of artists took into account their age, focusing on those less than 35.
Catalog-SilvanaEditoriale—The exhibition is accompanied by a bilingual catalog, with essays by Walter Gasperoni and Andrea Bruciati, a detailed iconographic section, the technical information about the work in the exhibition, artist statements, and curriculum vitae, curated by Eva Comuzzi.
Installation: Roberto Bua



Info: 071 2225031-071 2225011, Hours: Tuesday to Friday 4:00–8:00 p.m., Saturday, Sunday and holidays 10:00 a.m.–1:00 p.m. and 3:00–8:00 p.m, and mornings by appointment; Admission: € 6, reduced € 4, groups and schools € 2.

PRESS OFFICE: “Economy & Culture” - Gabriella Papini-MarisaVerducci-tel 071 200648 - fax 071 2079603 cell 3475080306 -333 8358071 - E-mail: info@gabriellapapini.com - www.gabriellapapini.com

Svetla dvorana

Ne, nema više snega.
Čak ni izgleda da ga bude, makar u onim količinama.

Ali nisam stigla ranije da podignem te slike.
Samo to.


I tako... priđem mom malom skrovištu da pogledam šta se dešava.




Tigar je i dalje jači od zmaja.

I Sunce sada ima drugačiju putanju.





I setim se kako sam koračala po polju divljih jagoda, pa po zlatu. Kako su mi Verica i Milevica pravile društvo celo leto, a onda je došla Foksi riđa kujica, pa za njom i Milutin najlepši kereći stvor ikada...
Nisam bila usamljena.

Bilo je i par ljudskih stvorova. Svi jako ljubazni.
Neki samo kao kibiceri dok radim vežbe.
Pozdrav sa Henan planina...




Neko je jednom davno rekao da sve odgovore možeš da pronađeš ako odeš u šumu i samo pažljivo posmatraš?




Zahvaljujem na savetu, čiji god da je.
Istinit je.

Podsetnik za april

Šetala sam sa V.
I razgovarali smo.
Nisam želela da mu dosađujem, ali on je zaista bio zainteresovan da baš ja nastavim da govorim.
Ipak sam pokušavala da više ćutim.

Onda smo ušli u neki stan, seli u dnevnoj sobi i nastavili priču.
Posle sam se našla kod neke žene.
Plavuša. Gledala mi je u tarot karte.

-Znam, uvek mi izađe smrt kao promena i đavo kao... ne znam... kao nešto zlo u blizini... ili u meni, rekla sam joj samouvereno.

-Ne vodiš računa. To nije najlošija karta, uzvratila mi je. -Pogledaj ovu ovde i to baš na najznačajnijem mestu.

Pogledala sam, okrenula glavu u njenom pravcu da mi bude lakše da vidim.
Mislila sam da je to karta o glasu, ali ja stvarno ne znam tarot..
Bila je to neka čudna karta. Gore je nebo, ispod su planine, a u sredini je simbol kao u žutoj boji ispunjen sitnim strelicama na dole.
Znak je bio kao debelo slovo Y ili ulegnuto T.

I baš tada je zazvonio sat.
-Hajdemo, promrmljala sam. -Vreme je da ustanemo.
Ona je morala u školu, ja u laboratoriju. Ali u jednom čudnom trenutku zatvorila sam oči i vratila se u san.
Tamo sam ponovo pogledala onu kartu i potrudila se da pročitam šta je njen naslov.
Pisalo je "april" onim čudnim ukrašenim gotskim slovima.
Žena je uprla prst baš na naziv i upitno me pogledala.

I tada sam odlučila da je stvarno vreme da prekinem da sanjam. Laboratorija nije mogla da čeka.

Mesec je u Ribama u noći 15. na 16. februar preneo svetlost od konjunkcije Jupitera i Venere na Uran.

A ovo je ostalo kao podsetnik za april.





Mrzim ponekad ono što jesam.
A ne mogu da budem ništa drugo.

Optimistično

Prošla sam juče pored tvog omiljenog mesta.

U stvari prvo sam se muvala po pijaci, pa kroz Pavla Papa. Gledala zgrade, kao birala stan... Mada mi se ne sviđa miris tog kraja, nekako je vlažno.
Sređivala sam neke papire...
Fotografisala usput.

Razmišljala o opakim cipelama. Dvoumim se između svetloplavih sandala i crvenih satenskih cipela. Oba para imaju vrtoglave štikle.
Onako... jako erotične.

Verovatno ću uzeti i ove i one.

Plave idu uz satensku kratku haljinu, srebrno, sivo i ljubičasto. A one crvene uz crnu, uzanu i do kolena, Modesti Blejz stil...

Ma glupi ženski problemi...


Razmišljala sam kako bih te vodila u Bitef na karaoke, ali samo pod uslovom da ti budeš Sindi Loper, a ja Rod Stjuard.
I posle bi jeli girice iz papirnog fišeka.
Umazali se, usmrdeli i zabavljali.

Bila sam gladna i samo produžila dalje.

Nadam se da si dobro.

Nedostaje mi ono tvoje bezobrazno, otrovno, duhovito i muški kurčevito.
Ovde se ništa ne dešava...

Stvarno se nadam da si dobro.
Čuvaj se...

Pisano je na zelenom granitu

Bile su tri žene.
I sve tri su ostale trudne istog dana.
Dva dečaka i jedna devojčica.

Kumba Mela se dešava 8 puta u jednom veku. To je onaj trenutak kada Jupiter siderički ulazi u Vodoliju, a Sunce u Ovna.
Tada se reke ljudi slivaju ka rekama Ganga.
Tada reke ljudi ulaze u reku promena...


Znaš Mili, Šiva je otišao u planine, a Parvati je ostala sama.
I bila je usamljena.
Od gline je umesila malu lutku na obali Ganga i udahnula život u nju.

Tako se rodio Ganeša, njena radost i blagost. I uspeh i bogatstvo.
I odmah ga je okupala u vodama svete reke.

Parvati je Mesec, a on je Jupiter.
Parvati je učila od svog deteta, radovala mu se, zabavljala se...

I kada pogledam unazad, tamo ka izvoru promena, mogu samo da vidim malu čupavu devojčicu umazanu blatom i čokoladom.
Sa plastičnom krunicom na glavi.

I kako je podižem i ljubim.
I kako ona mene grli.
I kako je sve moje, svi svetovi, sve dimenzije, sva znanja.
U kraljevstvu u kom sam ja kraljica uspela sam da zagrlim svetlo koje mi je donela reka promena.

I bile su tri žene.
I samo je jedna od njih dobila devojčicu.
Samo je jednoj bilo najavljeno.
Sanjala je redove ispisane na sanskritu na krilima ptice.
Učitelja koji joj najavljuje dete.

Znaš da nema slučajnosti. Znaš da ih nikada nije ni bilo.
I znaš da nema pitanja i nema odgovora.

I posle toliko vremena
Sunce nikada ne kaže Zemlji
-Ti mi duguješ.

I posle toliko vremena
Sunce obasjava Zemlju

I posle toliko vremena...


Četvrtkom tačno u 8:00 V1 uđe u infiš kabinet i dok se uključuju računari, dobacuje se i dok otvaraju svoje lažne naloge na fejsu gde su svi naravno punoletni... jedna čupava glava ući će prvo na mesto gde soko i vuk sanjaju planinu Kailaš.

Okreni se Mili tamo ka prozoru i pogledaj ka Suncu.

I posle toliko vremena
Sunce obasjava Zemlju...

To je operacija Sunca, tu su svi odgovori smešteni na onom jednom komadu zelenog granita.
To je jedina alhemija, jedina kvantna fizika, jedina mudrost koja je iznad svih znanja.
Kamen jeste u tebi, a ti si Opus Magnum.

Iz Kamena ide impuls, Anima Mundi. Iz te tačke elektromagnetni signal ulazi u koherenciju sa poljem Zemlje i sa poljem Sunca.

I posle toliko vremena
Sunce nikada ne kaže Zemlji
-Duguješ mi...

Parvati je dala ljubav i dobila znanje... tamo na obali svete reke.

I jedna od one tri ponizno se sagnula dok je ispred nje stalo dete sa krunom na glavi.
...Dok se u njoj manifestovalo dete sa krunom na glavi.

Naš prvi Jupiterov ciklus se završio i sledeći počinje.

I jedna od one tri se zahvaljuje na svemu što je naučila.
Jedna od tri se ponovo ponizno saginje...

...tamo na obalama reke promena.

12. Rana evropska alhemija

U doba maorskog osvajanja Iberijskog poluostrva alhemija na velika vrata ulazi u Evropu. Takođe, sve češćim krstaškim pohodima i naravno, vrlo razvijenom trgovinom između mediteranskih trgovačkih centara i zemalja dalekog istoka nove, napredne tehnološke ideje nalaze plodno tlo. Ali baš u tom turbulentnom istorijskom periodu postoji i osoba koja je uspešno savladala umetnost transmutacije elemenata.


Knjige u plamenu

U 12. veku pojavljuje se autor pod imenom Artefijus koji je napisao delo „Umetnost produžetka ljudskog života“ u kome tvrdi da je zahvaljujući knjizi Hermesa i kvintesenciji elemenata doživeo vek od hiljadu godina i tek tada odlučio da, osećajući već da su mu to i poslednji dani, podeli svoje znanje.

Desetak godina kasnije počinje intenzivno eksperimentisanje pa je i čuveno delo „Tesero“ pripisano Alfonsu, kralju Kastilje. Pored mnogih drugih autora i dela, treba izdvojiti Petra od Apone koji je napisao nekoliko knjiga o „magiji“ i zbog toga optužen od strane Inkvizicije da poseduje „sedam duhova“, pri čemu je svaki zatvoren u kristalnoj bočici. Prema daljim navodima optužnice, ovi duhovi su ga naučili različite umetnosti i nauke. Petar od Apone je u skončao u mukama u toku ispitivanja.

U ovo doba, a u pitanju je 13. vek, pojavljuje se i čuveni Arnold de Viljanev, poznatiji pod imenom Viljanova čije je najčuvenije delo „Teatrum hemikum“. On je studirao medicinu i teologiju u Parizu i naravno potajno izučavao i praktikovao i alhemiju. Takođe je bio optužen da je svoje znanje dobio direktno od đavola i da ga koristi u magijske svrhe.
Viljanova je uspeo da izbegne Inkviziciju, ali su njegove knjige javno spaljene u Taragoni po osnovu optužbe da su jeretičke sadržine. On sam, nastavio je da radi i dalje ubeđeno tvrdeći da je njegovo delo u vezi farmacije u očima Boga daleko ugodnije od Svete mise.

Sa druge strane, čuveni Albertus Magnus, bez sumnje jedan od najvećih autoriteta zapadne škole, svoja znanja je sticao i usavršavao zaštićen unutar manastirskih zidova. A kada je preminuo, „slavu“ je preuzeo njegov lični učenik Toma Akvinski, koji je kasnije proglašen za sveca. Sveti Toma Akvinski sam u delu „Tesaurus Alkimiae“ otvoreno spominje uspehe svog učitelja i prijatelja Albertusa u pogledu umetnosti transmutacije.

Interesantan je život i Rejmonda Lalija, rođenog u Majorci 1235. godine. Posle burne mladosti i tragične neuzvraćene ljubavi, Lali se posvećuje religiji i postaje opsednut idejom širenja hrišćanstva među muslimanima. Proputovao je praktično ceo tada poznat svet, nekoliko puta zamalo izgubio život, i posvetio godine izučavanju islamskih religioznih i naučnih spisa kako bi se bolje borio u korist hrišćanstva. Međutim, kako to obično i biva, zaneo se idejom „univerzalne nauke“ i nastavio dalje tim teškim putem.
Njegova reputacija stigla je i do opata od Vestminstera, Džona Kremera koji je Lalija pronašao u Italiji, zadobio njegovo poverenje i nagovorio da dođe u Englesku gde ga je upoznao sa Edvardom II. Lali se nagodio sa kraljem da transmutira osnovne metale u zlato i preda ga za krstaške pohode.
Dobio je svoje prostorije u Taueru i pretpostavlja se da je sačinio oko 1 000 kg zlata. Međutim, tokom vremena kralj Edvard II je postao previše zahtevan i praktično je Lalija načinio svojim zatvorenikom pod stalnom pretnjom smrću. Ali, Lali zahvaljujući svom prijatelju Kremeru uspeva da pobegne i prebaci se sigurno na kontinent.
Postoje zapisi da je doživeo oko 150 godina starosti, kada je ubijen od strane Saracena u Aziji. Međutim, i u tim godinama izvori tvrde da je bio sposoban da trči i skače kao svaki mlad muškarac.


U ovo doba (13. vek) dešava se i ekspanzija alhemičara prevaranata koji su koristili sveopšte sujeverje i neznanje da bi uzimali veće količine zlata i dragog kamenja tvrdeći gramzivim i lakovernim klijentima da će im bogatstvo višestruko uvećati.
Zbog ovoga engleski parlament donosi odluku o zabrani rada alhemičara, a ubrzo potom objavljuje se i papska bula koja bavljenje ovim zanatom osuđuje na kaznu smrću. Mada se u isto vreme tvrdilo da se nekoliko papa bavilo ovom umetnošću i na taj način doprinelo povećanju blaga u vatikanskim riznicama.

Ono što je značajnije jeste da je u to vreme konačno uvedena standardna praksa u toku izvođenja operacije spravljanja kamena filozofa. Sada su jasno podeljene faze i podfaze postupka. Osnovne faze su nigredo, albedo i rubedo. Nigredo je crna faza u kojoj se „prima materia“ preoblikovanjem, „mučenjem“ u retorti tek priprema za glavne procese. Nigredo faza počinje takozvanim suvim putem ili kalcinacijom, gde se materija grejanjem isušuje kako bi se zaustavili prirodni i vitalni tokovi u njoj.
Albedo ili prečišćavanje se ogleda u kratkoj fazi kada je materija prekrivena beličastom korom (u toku izvođenja „suvog puta“, faza belog orla) ili mestimičnim belim kristalima („mokri put“ ili faza belog labuda).
Rubedo se izjednačuje sa krvarenjem, nadgradnjom supstance „muškom“ snagom ili kako je kasnije ušlo u praksu „krvlju Hrista“.

Sada se u alhemičarsku praksu definitivno uvodi alegorijski način opisivanja eksperimenata zbog zaštite same nauke od neukih ili gramzivih ljudi. Što, naravno, počinje da dovodi i do čestih nerazumevanja, slobodne interpretacije i čestih greška u pokušaju da se eksperimenti ponove.

Rezolucija za prostu lunarnu metalnog tigra godinu

Pa... nešto ovako:




Finansije:

Potrebno mi je 60 000 rahmetli evara godišnje da bih živela pristojan život... za početak.
Mesečno to je 5000 istih rahmetli evara.
Ako radim 20 dana mesečno i to po 5 sati svaki taj radni dan, dakle treba da zaradim 50 evra na sat. To već ne izgleda toliko zastrašujuće.

Koju ja to vrednost od 50 evra mogu da isporučim?
Pa... znam i to.

Oštrica žileta, kako me je pametan čovek učio, samo oštrica žileta odvaja prvog od drugog.
O tome mislim dok se logujem na platformu i preuzimam posao... Kako da efektivno iskoristim svaki dijamatski sat koji mi je poklonjen.
Kako da samouvereno kažem - Moja cena je 50 evra na sat, nadam se da vam to nije problem... Za početak, jer već mi se čini da je 50 ipak mali broj...


Zdravlje:

Standard, 3-4 puta nedeljno fitnes vežbe od 1,5 sat, 2 puta nedeljno ples od 1 sat, i svako jutro kineske zanimacije od 15-20 minuta.
To ostaje po starom, ono što daje savršene rezultate ne treba menjati.
Treba da se vratim jogi za par meseci.

I naravno, da iščitam gomilu spisa, i da odvedem njih dvoje na neka sveta mesta.
Biće zanimljivo, moji mladi magovi ribo-ovnovi se plaše aviona...


Ljubav:

Da obratim više pažnje na vaspitanje deteta. Ergo da pronađem onaj moj dobri stari kaiš... Pa da se vaspitavamo kako treba.

Da konačno naučim da spremam nan nok hodči, ali su sarme verovatno bolji izbor.
Da i dalje sanjam pustinjske maskirne uniforme.

Bliski istok je vrlo blizu.
A ni onaj srednji nije toliko daleko...

Lep poklon za Dan zaljubljenih ili 8. mart... je lep poklon za sva vremena

Postoji u ličnoj istoriji svake od nas onaj deo kada još u pelengaćicama šetamo po stanu u maminim cipelama na štiklu i nosimo njenu tašnu...
A onda se dohvatimo i nakita.

To obično bude neka bižuterija.
A mama sledećih 15 godina pokušava da sačuva svoju kolekciju od naših ambicija i napada...



I onda dođe pravo vreme i za taj najlepši, mali, slatki trenutak kada žena svojoj ćerki predaje sve svoje zlato, srebro, dijamante i smaragde...
One koje je dobijala za porođaje, godišnjice braka ili tek tako... zato što je neko voli.



Ako zaista tražite neki lep i dragocen poklon posebnoj ženskoj osobi u vašem životu, a niste u mogućnosti da joj priuštite drago kamenje i plemenite metale, ili čak i jeste, ali još uvek nije vreme za to, zašto ne pokušate kvalitetnim nakitom od poludragog kamenja.
To je vredan znak pažnje.



U ulici Mileševska 7 u Beogradu, ponedeljkom i sredom i to od 12:00-20:00 možete svojoj dragoj osobi odabrati kvalitetan nakit izrađen od poludragog kamenja.
Dragi kamičak tada izlaže svoje radove.
U slučaju da je potrebno kreatora nakita možete kontaktirati preko telefona:
(+381) 064/1369-774

ili preko mejl adrese:
kammicak@gmail.com



Možete odabrati nakit koji odgovara astrološkom znaku, karakteru osobe kojoj želite da ga poklonite, njenom izgledu ili stilu.
Možete takođe naručiti nakit i dogovoriti se sa autorom da dizajnira nakit onako kako mislite da bi izgledalo najlepše.



Neke od ovih modela i ja imam u svojoj kolekciji... i mladu damu koja zna da će biti i njeni.
Dotična dama je i izabrala Kamičkove fotografije za moj blog.
I zbog tih kamenčića ponovo sam otkrila koliko zadovoljstva ženi može da donese ukrašavanje.
I znak pažnje koji govori o tome koliko je voljena.

Holtzwege

Holtzwege je knjiga Martina Hajdegera.
Jako dobra.
Moguće da je poslednja "čisto" filozofska knjiga. Sve kasnije počele su da se bave fizikom i tehnologijama.
A ova je pisana iz srca.




Čitala sam je mesecima i mesecima... dok je nisam skoro naučila napamet.
I onda sam napravila grešku, promašaj.
Hamartiu.




Bila sam ljuta i nestrpljiva.
I isterala sam svoje.
Dobila mentalnu pobedu i izgubila duhovnu.
A ta divna, dobra žena mi je oprostila.
Znam to sasvim sigurno zato što sam odmah osetila bol u srcu i sramotu.




Ali bilo je kasno. Ona se vratila u Hajdelberg i više nismo u kontaktu.
To je bilo pre 6 godina.
I dan danas me je sramota zbog toga.
Ona je umela bolje da pročita knjigu.





A ja sam ostala da ponavljam lekcije.





Šta je zapravo to loše u meni što stvara te situacije?
Zašto privlačim ružne stvari?
Zašto i dalje pravim brljotine?




Samo taj šumski put zna koliko me je sramota...

Serbian Bombers on You Tube - part 1

Kao što uvek i tvrdim - čudni su putevi Gospodnji.

Slušala sam Internacionalu u glazbenom izvođenju Bili Brega, kao i uvek, a onda mi je pogled pao na ostale klipove na You Tube-u, pa sam (i opet gubila vreme) pretraživala kako zvuči ta ista pesma na svim mogućim jezicima, a onda...
Ostalo je istorija, zato što sam upravo u tom trenutku naletela na Denija.
A onda mi je Deni pokazao šta je to Gradual Report...

... I Denijev profil na You Tube-u


I zašto?
Pa prvo, Deni boj me je naučio da vladam malo bolje srpskim jezikom i kulturom...





...Zatim mi je pokazao osnove te komplikovane nauke kako se ljubiti...




Normalno, odbranu i zaštitu, sa osnovama Budo kodeksa uz redovno prolećno tanjiranje njiva.
Ko sme da pogleda nindžino lice, a? ...A?




...I naravno ono od čega se živi, majstorski mi pokazao kako se sprema testenina sa sirom i šta su osnove higijene...



...I koliko nam je jezik ubogaljen psovkama u proteklih dvadeset godina.


Jedan od mojih omiljenijih klipova je i onaj kako se hrani koza, ali dosta je eksplicitan, te zato i nije preporučljiv osobama sa slabijim srcem.

I za kraj malo da zapevamo i za pojas da zadenemo...



Dakle, kao što je i najavio Deni je u Srbiji u avgustu ove godine.
Učenici svih odeljenja petog, šestog, sedmog i osmog razreda jedne beogradske osnovne škole izaći će na centralni gradski trg da ga pozdrave i da mu se poklone.

Među njima... eto biću i ja.

Vladavina Vodolije

Nije to baš normalno. Nije tu nikad ništa normalno. I to zato što stiže iz Vodolije. Taj narodski Saturn, kao glavni, tradicionalni i taj zalećući Uran, kao moderni vladar. To su radnici, seljaci, sirotinja. To su ona volovska kola koja u sebi nose jad i bedu, ali i viziju. Ideju koja im gladne oči puni energijom i daje im novu snagu za pokretom, za novim početkom, za boljim životom. Ideju koja ih vodi ka zapadu, ka istoku, ka bilo kojoj tački gde mogu da počnu iznova.
Radnički šatori, prljave uniforme, krčme, vašari, mesta gde se osećamo kao među svojima, gde nas povezuje zajednički cilj, rasprava, buka, radost.

To je taj narodski vođa koji pravi opoziciju sa znakom Lava i Suncem kao njegovim vladarom. I on ga prirodno negira, on toliko sebi okrenut da savršeno ubeđeno tvrdi i uzvikuje da Sunce nije vrhovno, da kralj nije vođa, da nema ničeg iznad njega, potlačenog i bednog čoveka. Da je čovek Bog, a da Bog odavno ne zna šta radi. Da više ni ne postoji, da ga nema.

Ali, isto tako nikada i ništa u prirodi nije slučajno.


Dodir Urana

Uran se buni protiv Sunca samo kada je Sunce previše jako, kada se preterano osili i prevrši meru. Ravnoteža mora da postoji, pa i u odnosu vladara i podanika. Nikada neće biti moguće da svi imamo isto, da se oblačimo isto, da jedemo isto, da mislimo isto, iako smo to pokušavali više puta u toku istorije ove civilizacije. Neki ću uvek imati bolje, lepše, kvalitetnije.
Ali, vladar mora da se brine o blagostanju svog naroda, o njegovom obrazovanju i dobrobiti... I ne sme da mu dopusti da se osili ili ulenji.
Kada su godine dobre i rodne, Uran se šepuri u milionima istovetnih farmerki, trenerki i patika, ogromnim tiražima muzike, izuzetnom gledanošću ovih ili onih televizijskih dostignuća. On je glavna zvezda „narodne“ tehnologije. Nekada je zanosio obične ljude tranzistorima i žvakama, juče su to bili prvi mobilni telefoni, danas su mp3 ili mp4 plejeri, šareni gadžeti, žičice i kutijice, zanimacije koje prosečnom čoveku pružaju iluziju da je dobro opremljen, da je nešto specijalno, da nije isti kao „gomila“, a opet da toj „gomili“ i pripada. Zabava za puk.
Uranski tipovi i jesu oni koji najbolje funkcionišu u masi, koji je konstituišu, koji najbolje misle kada su okruženi prizemnim, uobičajenim, tako sigurnim licima. Tada zajednički mogu da jurcaju po koncertima, trkama, utakmicama, da se ljuljaju u ritmu iste muzike, istih reči, kao što su se njihovi preci okupljali po istim vašarima i krčmama.
On, Uran, je jedan u masi i zato i jeste jak. On masu čini, a ona njega štiti. I to je njegova jedina snaga. Zapravo, dobije se na ubrzanju, a izgubi na kvalitetu, dobije na masovnosti, a izgubi na svesti i savesti, kao i uvek...
Srce držimo u 5. kući, to je naše Sunce, razboritost i dobrota vrhunskog upravljača, a Uran zauzima 11.kuću, naše prijatelje, viziju budućnosti, način na koji se povezujemo sa ostalima, da nas ima što više i da smo svi isti.
Sunce ipak treba da bude nešto jače, kao što moralni zakon stoji iznad svih masovnih ideologija i to u onom idealnom slučaju. Ono sa čim se srećemo upravo sada je istovetan princip samo primenjen na pogrešan način. Ljudi koji zaista poseduju moć kreiraju i javno mnjenje servirajući im unapred pripremljene obrasce kako da izgledaju, čime da se hrane, koju muziku da slušaju i naravno, koje uzore da izaberu. Ovo se dešava na vrlo manipulativan način i ako samo obratite pažnju na današnje konzumente shvatićete da oni zapravo i ne umeju da misle ni o čemu drugom što im nije zadato unapred. Ako devojku u tržnom centru pitate da iznese neki stav, neko mišljenje, dobićete objašnjenje da je ovaj ili onaj brend odgovarajući, da će uveče izaći na mesto gde izlaze svi i da će vrlo verovatno ceo svoj život provesti ušuškana u naručju nižeg Urana, ne trošeći ni sekundu svog vremena da se upita ko je ona zapravo, šta su samo njene težnje i želje, šta ona jeste. A potpuno ista paralela može da se povuče i u odnosu na nekog momka, muškarca, ženu, konzumenta, a ne bića koje stremi ka višim stepenicama evolucije.
Viši uranski tip se retko nalazi, proporcionalno svojim dostignućima. To su oni čudni, ekscentrični ljudi, sami sebi dovoljni, večito u nekom istraživanju i usavršavanju tehnologija. I oni se ne druže sa svima, nisu tek tako socijalizovani. Imaju svoju mrežu ljudi sličnog interesovanja i sa njima posebno kodirane kanale komunikacije.

U natalnim kartama konjunkcija, kvadrat ili opozicija Urana sa Suncem, Mesecom ili Merkurom obično ukazuje na šizoidne tendencije. Ličnost se cepa, deli ili osoba ima trenutke nekontrolisanih izliva emocija ili misli. Konjunkcija Merkura i Urana dovodi i do moždanog „ubrzanja“ u nekom trenutku života, ali isto tako i do napada virusa. Epštajn Bar koji izaziva mononukleozu ili Koksaki virus koji napada srce su neki od uranskih tipova oboljenja koja odlično oslikavaju ovu spregu planeta.
Ako osoba ima kontakt Sunca ili Merkura i Urana, a Mesec u Blizancima možete biti apsolutno sigurni da za život zarađuje sklapanjem ili popravkama kompjutera. Ako to nije slučaj, što je malo verovatno, tada imate posla sa električarem.
Kontakti Urana sa Marsom ili Venerom takođe nisu prijatni, jer uvek donose nagle obrte, što nije dobro za planetu akcije kao što je Mars i planetu užitka i želja kao što je Venera. I ostale „spoljašnje“ planete u aspektima sa Uranom dovode do anomalija duha i tela. Ne nužno negativnih, ali sasvim sigurno neočekivanih.