13. Homunkulus – manje i više od čoveka

Možda ste ga nekad sanjali, možda ga izmislili još dok ste bili dete, možda ste nekako čuli za njega. On je homunkulus, mitsko alhemičarsko biće. Mali čovek napravljen od sparigičnih supstanci u procesu koji traje četrdeset dana. Priča se da je izuzetno inteligentan, ali vrlo nezgodnog karaktera...

Sve je počelo otprilike u 3. veku kada je čuveni Zosimus (ranije je spominjan u tekstu vezanom za aleksandrijsku magičarsku školu) napisao kako bi voleo da uklopi različite metale tako da oni zauzmu formu malog čoveka, koji bi zatim svojim kretanjem i govorom pokazivao i kontrolisao kako se odvija alhemičarski proces. Iz te ideje već drugu hiljadu godina ljudi stvaraju mitove i dan danas.
Naravno, za sve to vreme nastalo je obilje recepata koji se u suštini svode na to da se ljudski spermatozoidi modifikovanjem preobraze u ova bića. Tako, na primer, imamo recept da se osnovna „supstanca“ zatvori u retortu i ostavi da truli dok se ne preobrazi u providno stvorenje, ili varijanta da se sipa u kokošije jaje koje se potom pečatira voskom i zakopava u zemlju na 40 dana...

Originalno na latinskom „homonunculus“ znači „mali čovek“ i često se u rukopisima tvrdi da je homunkulus proziran ili providan i da se hrani ljudskom krvlju. U zavisnosti od procesa stvaranja Arapi su ih, još u doba dok nisu napustili mitske i magijske postupke i okrenuli se isključivo nauci, podelili u četiri osnovne kategorije: vanilmirte, amistre, lifove i filire. Smatra se da su vanilmirtovi napravljeni prvi, ali da samo oni vrste lif umeju da govore. U svakom slučaju, sve vrste homunkulusa su sposobne da uče zapanjujućim brzinama i većina njih je i vidovita. Takođe, zna se da, iako su vrlo mali, imaju duboke glasove, jezovito se smeju, stalno su gladni, urokljivo gledaju i poseduju izuzetnu fizičku snagu. I još interesantnije, oni vole da kradu svetlucave dugmiće i da cepaju knjige, ali to rade isključivo da bi sebi napravili toplije gnezdo u nekom uglu laboratorije. Vrlo je moguće da bi ih alhemičari sa radošću izbacili napolje da homunkulusi nisu bića koja duhovito, ali vrlo lucidno odgovaraju na pitanja u vezi naučnih misterija.
Postoji i podela na duhovna i fizička stvorenja, pri čemu su ova prva nastala u spajanjem dela duše alhemičara sa supstanacama u hemijskom procesu, a ova druga seksualnim činom ljudskog bića i energetskog entiteta. Ne treba zaboraviti da se mit o ovim bićima stvarao i naslanjao na mitove o vilama, patuljcima, i svim ostalim vrstama koje povezuju običan ljudski i onaj natprirodni svet.

Negde u nama ipak postoji želja da budemo i mali i jaki, i mudri i bezobrazni, i ružni i magični. I dok ima te želje u nekom mračnom uglu naših duša po jedan ubogi stvor pokrivaće se listovima knjiga koje smo pročitali, oduševljavaće se svetlucavim drangulijama i učiti nas kako da proniknemo u životne misterije.
Zato i verujemo u njih.