Holtzwege je knjiga Martina Hajdegera.
Jako dobra.
Moguće da je poslednja "čisto" filozofska knjiga. Sve kasnije počele su da se bave fizikom i tehnologijama.
A ova je pisana iz srca.
Čitala sam je mesecima i mesecima... dok je nisam skoro naučila napamet.
I onda sam napravila grešku, promašaj.
Hamartiu.
Bila sam ljuta i nestrpljiva.
I isterala sam svoje.
Dobila mentalnu pobedu i izgubila duhovnu.
A ta divna, dobra žena mi je oprostila.
Znam to sasvim sigurno zato što sam odmah osetila bol u srcu i sramotu.
Ali bilo je kasno. Ona se vratila u Hajdelberg i više nismo u kontaktu.
To je bilo pre 6 godina.
I dan danas me je sramota zbog toga.
Ona je umela bolje da pročita knjigu.
A ja sam ostala da ponavljam lekcije.
Šta je zapravo to loše u meni što stvara te situacije?
Zašto privlačim ružne stvari?
Zašto i dalje pravim brljotine?
Samo taj šumski put zna koliko me je sramota...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment