Podsetnik za april

Šetala sam sa V.
I razgovarali smo.
Nisam želela da mu dosađujem, ali on je zaista bio zainteresovan da baš ja nastavim da govorim.
Ipak sam pokušavala da više ćutim.

Onda smo ušli u neki stan, seli u dnevnoj sobi i nastavili priču.
Posle sam se našla kod neke žene.
Plavuša. Gledala mi je u tarot karte.

-Znam, uvek mi izađe smrt kao promena i đavo kao... ne znam... kao nešto zlo u blizini... ili u meni, rekla sam joj samouvereno.

-Ne vodiš računa. To nije najlošija karta, uzvratila mi je. -Pogledaj ovu ovde i to baš na najznačajnijem mestu.

Pogledala sam, okrenula glavu u njenom pravcu da mi bude lakše da vidim.
Mislila sam da je to karta o glasu, ali ja stvarno ne znam tarot..
Bila je to neka čudna karta. Gore je nebo, ispod su planine, a u sredini je simbol kao u žutoj boji ispunjen sitnim strelicama na dole.
Znak je bio kao debelo slovo Y ili ulegnuto T.

I baš tada je zazvonio sat.
-Hajdemo, promrmljala sam. -Vreme je da ustanemo.
Ona je morala u školu, ja u laboratoriju. Ali u jednom čudnom trenutku zatvorila sam oči i vratila se u san.
Tamo sam ponovo pogledala onu kartu i potrudila se da pročitam šta je njen naslov.
Pisalo je "april" onim čudnim ukrašenim gotskim slovima.
Žena je uprla prst baš na naziv i upitno me pogledala.

I tada sam odlučila da je stvarno vreme da prekinem da sanjam. Laboratorija nije mogla da čeka.

Mesec je u Ribama u noći 15. na 16. februar preneo svetlost od konjunkcije Jupitera i Venere na Uran.

A ovo je ostalo kao podsetnik za april.





Mrzim ponekad ono što jesam.
A ne mogu da budem ništa drugo.