Monday, September 20, 2010
Paso doble
Paso doble je igra. Čini se dosta komplikovana.
I to prvo tumačenje da je u ovom plesu muškarac toreador, a žena plašt, u početku me je pomalo i nerviralo. Smetao mi je taj osećaj da će on moći da se pravi važan kao divlji ćuran u doba parenja, a ja ću verovatno za sve to vreme morati da lepršam oko njega i ozbiljno vodim računa da se ne zanesvestim, sapletem ili se samolansiram.
Ali ispalo je potpuno drugačije.
Paso doble je jedna fantastična igra, koja samo na prvi pogled ima komplikovane korake. Ako on zna šta radi i zna šta igra, moj udeo u toj predstavi jeste samo da pratim njega i da beskrajno uživam.
I u tome i jeste suština.
Ples jeste osnova svih naših odnosa.
Tamo negde na samom početku On je bio stub svega u samom sebi.
A onda se probudio i počeo da se kreće u ritmu.
Podelio se na muški i ženski princip.
On je Šiva - osovina, a ona je Šakti - energija.
On je stabilan, ona pokretljiva.
Ona je mekana, on je čvrst.
I isključivanje jednog apsolutno negira i ono drugo.
U toku plesa muškarac je taj koji određuje pravila i žena samo prati. I naučila sam za ovih godinu dana uvežbavanja da ja zaista samo pratim. Ako igram sama igraću po sopstvenoj koreografiji, ali ako igramo u dvoje - ja te slušam telom. I ništa više.
I stvarno sam se maksimalno izbezobrazila. Jer, ako on ume da igra - umem i ja. Ako on ne zna - ne znam ni ja. I za sve to vreme tamo u školi dobro sam zapamtila sa kojim partnerom mogu da igram koju vrstu plesa. I da ih ima celih 3 komada, ne računajući instruktora, sa kojima mogu da odigram sve.
On zaista vodi, ali pre svega on mora da zna kako da me vodi, i kako da me zabavi, i kako da me oseti. I ista stvar važi u realnom životu. Nema tu femino ili šovinističkih filozofija. Ako on ume da me povede na pravi način - ja samo pratim i uživam, da se ponovim. Jer uživanje i jeste poenta cele životne igre.
Ples je iznad svega vrlo isplatljiv sport. U tih par minuta par se oseti i tako sebi uštedi beskrajno puno vremena i zašto da ne, novca koje bi bacali na silne izlaske, višesatne razgovore i krevetska procenjivanja.
Ako nam ide savršeno u plesu - sve ostalo će nam ići savršeno bez greške.
I za tih godinu dana moj bezobrazluk jeste dostigao kulminaciju.
Jer odem tamo obučena i namazana i namirisana kao da idem u lov, zahtevam samo najbolje igrače i odem.
Samo se zabavljam i učim o toj muško-ženskoj večitoj igri.
...Dok mi ne dosadi.
Labels:
U cara Trojana...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
precizni koraci. savršenstvo emocija.
ReplyDeletezavidim ;)
nikad nisam uspela da osetim taj trenutak kao kompletan doživljaj. možda jednom, davno, u mladosti dok sam igrala folklor, ali pola toga bacam u vodu zbog nezrelosti.
sjajan post :)
Skoči u tu vodu "nezrelosti" i samo pusti da te nosi. Kakvoj bre mladosti? Pa ti si sada u mladosti.
ReplyDeleteMladost je stanje duha :)
Ja najviše volim da gledam devojčice od 80 godina kako stepuju.
Veruj mi, zabavnije su od akademika :)