Pages

Monday, September 6, 2010

tajger

Gde se pali sveća, gore ili dole, kada nismo sigurni da je taj neko živ?

Neke crkveno dogmatske dileme nacrtaju se tek tako same od sebe, dok razmišljam o jednom malecnom, a u stvari ogromnom životinjskom srcu.

4 comments:

  1. Nju... nismo. Počeo joj je porođaj u doba retrogradnog Merkura. Jedno je izašlo i onda je sve stalo. Pojavila se prekosutra i još ih je nosila u sebi. I onda je otišla da se negde skloni, od tada je nema. Plašim se da su mačići uginuli u njoj i da je imala sepsu. Ma sve je pošlo bezveze i kako ne treba. A ona je najpožrtvovanije, najnežnije i najopasnije stvorenje koje sam ikada videla. Sada samo mogu da se nadam da se nije dugo mučila.

    ReplyDelete
  2. joj, kako je tužno :(
    sećam se tvog posta na kome joj sijaju oči...ona na dudu? čini mi se...nisam mogla pronaći post, zato sam omanula u rodu.
    ne tuguj.

    ReplyDelete
  3. Nije ta, to je Merica fina dama. Ova je Sivka tajger, njena mama. Ma, proći će, samo da još malo bolje uvežbamo taj budizam :)

    ReplyDelete