Vigyan Bhairav Tantra

Devi pita:

O Šivo, šta je tvoja stvarnost?
Šta je ovaj čudima ispunjen svemir?
Šta čini seme?
Ko usaglašava univerzalni točak?
Šta je ovaj život iznad forme koja prodire u formu?
Kako možemo da uđemo u njega potpuno,
iznad prostora i vremena,
imena i opisa?
Razjasni moje sumnje!

Šiva odgovara:


1.

Blistava, ovo iskustvo se uočava između dva disanja.
Pošto udahneš
i upravo pre izdisaja – dobrobit.


2.

Kako se dah okreće od dole ka gore,
i ponovo kako se dah vrtloži od gore na dole –
kroz oba ova perioda,
shvati.


3.

Ili, kad god se udisaj i izdisaj sjedine,
u tom trenutku manja energija dodirne
centar sa većom energijom.


4.

Ili, kada je dah potpuno izbačen (napolju) i sam je sebe zaustavio,
ili je potpuno unutra (unutra) i zaustavljen –
u tom univerzalnom prekidu, jedan deo sopstva nestaje.
To je teško samo za nečiste.


5.

Pažnja između obrva,
pusti um da bude ispred misli.
Pusti da oblik bude ispunjen suštinom disanja
od vrha glave
i odande da se pokaže kao svetlost.


6.

Kada se baviš zemaljskim poslovima, zadrži pažnju između dva daha,
i tako radeći, u par dana ponovo se rodi.


7.

Sa nedokučivim dahom u centru čela,
kako ovo dodirne srce u trenutku spavanja,
imaj upravljanje nad snovima i nad samom smrću.


8.

Sa najvećom predanošću
skoncentriši se na dva spajanja dahova
i znaćeš onog koji zna.


9.

Lezi kao mrtva.
Besna u ljutnji, ostani tako.
Ili zuri bez pomeranja trepavica.
Ili sisaj nešto i postani sisanje.


10.

Dok si milovana, Slatka Princezo,
uđi u milovanje večnog života.


11.

Zatvori vrata čula kada osetiš prikradanje mrava.
Tada jeste.


12.

Kada si na krevetu ili sedištu.
Dopusti da postaneš beztežinska,
iznad uma.


13.

Ili, zamisli pet obojenih krugova paunovog repa
da su pet tvojih čula u neizmernom prostoru.
Sada dozvoli da se njihova lepota istopi unutar njih.
Slično tome, na bilo kojoj tački u prostoru ili na zidu – dok tačka ne nestane.
Tada se tvoja želja za sledećim ispunjava.


14.

Usmeri svu svoju pažnju u živac,
osetljiv kao lotosovo vlakno,
u sredini svog kičmenog stuba.
U njemu budi transformisana.


15.

Zatvaranjem svih sedam otvora na glavi rukama,
Prostor između tvojih očiju postaje sveuključujući.


16.

Blagoslovena,
kao što se osećaji upijaju u Srce,
dosegni cenar lotosa.


17.

Nezabrinuti um, sadrži u sredini – dok.


18.

Pogledaj sa ljubavlju na neku stvar.
Ne prelazi na sledeću.
Tu u središtu stvari -
blagoslov.


19.

Bez podrške na nogama ili rukama,
sedi samo na stražnjicu.
Odjednom koncentrisanje.


20.

U pokretnom vozilu, ritmički se ljuljajući,
iskusi.
Ili u mirnom vozilu,
puštajući samu sebe u usporenim nevidljivim krugovima.


21.

Probodi neki deo svog nektarom ispunjenog oblika
iglom,
i pažljivo uđi u probadanje
i održavaj se do unutrašnje čistoće.


22.

Neka pažnja bude na mestu
gde vidiš kako se odvija prošlost,
i čak tvoj oblik,
izgubivši sadašnje osobine,
je izmenjen.


23.

Oseti objekat (stvar) ispred tebe.
Oseti odsustvo svih ostalih stvari osim ove jedne.
Tada ostavljajući sa strane osećanje objekta
I osećanje nedostajanja,
Shvati


24.

Kada se osećaj protiv nekog ili za nekog pojavi,
ne postavljaj ga na dotičnu osobu,
nego ostani usmerena.


25.

Kao što imaš potrebu
da uradiš nešto,
Stani.


26.

Kada neka želja dođe, razmotri je.
Onda, odjednom, prekini je.


27.

Hodaj do iznemoglosti i onda,
padajući na zemlju,
u tom padanju budi potpuna.


28.

Pretpostavi da si postepeno napuštena
od snage ili znanja.
U trenutku napuštanja,
nadmaši (podigni se iznad).


29.

Posvećenost oslobađa.


30.

Zatvorenih očiju,
Vidi svoje unutrašnje biće detaljno.
I tako vidi svoju pravu prirodu.


31.

Gledaj u posudu bez viđenja
Strane materjalnog.
U nekoliko trenutaka postani svesna.


32.

Gledaj kao da vidiš po prvi put
Osobu punu lepote
Ili običnu stvar.


33.

Jednostavno gledajuću u plavo nebo
Iznad oblaka
Spokojstvo.


34.

Slušaj dok se osnovno mistično učenje ugrađuje.
Očiju mirnih, bez treptaja,
odjednom, postani potpuno oslobođena.


35.

Na ivici dubokog bunara
gledaj postojano u njegove dubine dok –
čudesnost.


36.

Gledaj neku stvar,
Onda polako povuci svoj pogled od nje,
onda polako povuci svoju misao od nje.
Tada jeste.


37.

Boginjo,
Zamisli slova Sanskrita u ovim
medom ispunjenim sferama svesnosti,
Prvo od slova,
Sve finije kako zvuči,
tada kao najfinije osećanje.
Tada, ostavi ih sa strane, budi slobodna.


38.

Kupaj se u središtu zvuka,
Kao u neprekidnom zvuku vodopada.
Ili, stavljajući prste u uši,
slušaj zvuk zvukova.


39.

Izvedi zvuk,
Kao OM??
Polako,
Kao što zvuk uđe u ispunjenost zvukom,
tako uradi i ti.


40.

U početku i
postepenim usavršavanjem zvuka svakog slova,
Probudi se.


41.

Dok slušaš žičane instrumente,
slušaj njihov složen centralni zvuk,
Stoga sveprisutnost.


42.

Zapevaj zvuk glasno,
Tada sve tiše i tiše
Kako osećanje tone
u ovu tihu harmoniju.


43.

Sa ustima lagano otvorenim,
Zadrži um u sredini jezika.
Ili, kako dah lagano uđe,
Oseti zvuk “HH”.


44.

Skoncentriši se na zvuk “OM” (AUM)
Bez ijednog “A” ili “M”.


45.

Tiho zapevaj reč sa završetkom na “AH”.
Tada na “HH”,
Bez napora, spontanost.


46.

Zaustavi uši pritiskanjem
A rektum kontrakcijama,
Uđi u zvuk.


47.

Uđi u zvuk svog imena
I, kroz ovaj zvuk,
Sve zvukove.


48.

Na početku seksualnog sjedinjenja
Zadrži pažnju na vatru sa početka,
I tako nastavljajući,
Izbegni žar na kraju.


49.

Kada su u takvom zagrljaju tvoja čula uzdrhtala kao lišće,
Uđi u to drhtanje.


50.

Čak i sećajući se spajanja,
Bez zagrljaja,
Transformacija.


51.

Kroz radošću susreta sa dugo odsutnim prijateljem,
proširi ovu radost.


52.

Dok jedeš ili piješ,
postani ukus hrane ili pića,
i budi ispunjena.


53.

O lotosolikih očiju,
Slatka na dodiru,
Kada pevaš, gledaš, kušaš,
Budi svesna da jesi i otkrij
večni život.


54.

Kad god je zadovoljstvo pronađeno,
U bilo kom činu,
Shvati to.


55.

U trenutku spavanja,
Kada san još nije došao
I spoljašnja budnost nestaje,
U tom trenutku Biće se otkriva.


56.

Iluzije nestaju,
Boje kruže,
Čak su i deljivi nedeljivi.


57.

U raspoloženjima krajnjih želja
Budi spokojna.


58.

Ovaj takozvani svemir
Pojavljuje se kao prevrtljiva
slikovna predstava.
Da bi bila srećna, pogledaj ga na taj način.


59.

O Voljena,
Usmeri pažnju ni na zadovoljstvo niti na bol,
već na ono između njih.


60.

Stvari i želje
Postoje u meni kao i u drugima.
I tako prihvatajući,
pusti ih da se transformišu.


61.

Kao što talasi dolaze sa vodom
I plamenovi sa vatrom,
Tako Univerzalno talasa sa nama.


62.

Kad god tvoj um luta,
Unutrašnje ili spoljašnje,
Na samom ovom mestu, to.


63.

Kada si jasno svesna
kroz neko određeno čulo,
zadrži tu svesnost.


64.

Na početku kijanja, u toku drhtavice,
U grčenju, iznad provalije, uletanjem u borbu,
U izuzetnoj znatiželji, na početku gladi,
Na kraju gladi,
Budi neprekidno svesna.


65.

Čistota ostalih učenja
Je kao nečistota za nas.
U stvarnosti,
Znaj ništa kao čisto ili nečisto.


66.

Budi neisto ista prema prijatelju
kao i prema strancu,
u časti ili beščašću.


67.

Ovde je sfera promene, promene, promene.
Kroz promenu razori promenu.


68.

Kao što se kokoška brine o pilićima,
majčinski brini određena znanja,
određene radnje,
u stvarnosti.


69.

Pošto su, u istini,
Vezivanje i sloboda relativni,
Ove reči su samo za one
Isprepadane svemirom.
Ovaj svemir je odraz umova.
Kao što vidiš mnogo sunaca u vodi iz jednog Sunca,
Tako posmatraj vezivanje i oslobođenje.


70.

Razmori svoju suštinu kao zrake svetlosti
Od središta do središta nagore kroz pršljenove,
I tako se podiže “živost” u tebi.


71.

Ili u prostorima između,
Oseti ovo kao bljesak.


72.

Oseti kosmos kao prozračnu
uvek-živuću prisutnost.


73.

U toku leta kada vidiš celo nebo
Beskrajno čisto,
Uđi u takvu čistoću.


74.

Šakti,
Vidi sav prostor kao da je već
uvučen u tvoju glavu
U blistavosti.


75.

Buđenje, spavanje, sanjanje,
Znaju te kao svetlost.


76.

U toku kiše u crnoj noći,
Uđi u to crnilo
Kao oblik oblika.


77.

Kada kišovita noć bez mesečine
nije prisutna,
zatvori svoje oči, vidi crnilo.
Tako, nedostaci nestaju zauvek.


78.

Kad god tvoja pažnja zasvetli,
U samoj toj tački,
Iskusi.


79.

Usmeri pažnju na vatru koja se podiže kroz tvoj oblik
Od nožnih prstiju nagore
Dok telo ne izgori u pepeo
Ali ne ti.


80.

Meditiraj
o stvaranju verujućeg sveta
Kao sagorevanje u pepeo,
i postani biće iznad ljudskog.


81.

Kao što se, po osećaju, slova udružuju u reči
i reči u rečenice,
i tako, objektivno,
krugovi se udružuju u svetove,
a svetovi u principe,
pronađi ih na kraju kako se zgušnjavaju u našem sopstvu.


82.

Oseti: moju misao, ono što jesam, unutrašnje organe – mene.


83.

Pre želje
I pre znanja,
Kako mogu da kažem da ja jesam?
Razmisli.
Rastvori u lepoti.


84.

Baci sa strane vezanost za telo,
Shvatajući da sam ja svuda.
Onaj koji je svuda je radostan.


85.

Razmišljajući ni o čemu
Ograničiti će sebe neograničavanje.


86.

Pretpostavi da razmišljaš
O nečemu izvan poimanja,
Izvan lakomosti,
Izvan nečeg što nisi – ti.


87.

Ja sam postojeći.
To je moje.
To je to.
O, voljena, čak i u takvom znaj neograničenost.


88.

Svaka stvar je doživljena kroz znanje.
Sopstvo sija u prostoru između znanja.
Shvati jedno biće kao znalca i znanje.


89.

Voljena,
U ovom trenutku,
Pusti da um, znanje, dah, oblik,
Budu uključeni.


90.

Dodirivanje očnih jabučica kao pero,
Lakoća među njima otvara se u srcu
I tamo prodire kroz kosmos.


91.

Ljubazna Boginjo,
Uđi u etersko prisustvo
Prodirući mnogo dalje od iznad i ispod sopstvenog oblika.


92.

Stavi sadržaj uma u tako neizrecivu čistotu
Iznad, ispod i u svom srcu.


93.

Razmotri bilo koji deo svog prisutnog oblika
Kao bezgranično prostran.


94.

Oseti svoju materiju,
Kosti, meso, krv,
Zasićenu kosmičkom suštinom.


95.

Oseti fine kvalitete kreativnosti
Kako prožimaju tvoje grudi
I preuzimaju izuzetne oblike.


96.

Prebivaj na nekom mestu beskrajno prostornom,
Čistom od drveća, brda, naselja.
Zatim dolazi kraj pritisaka uma.


97.

Razmotri mnoštvo
Kao tvoje sopstveno telo blaženstva.


98.

U bilo kom lakom položaju
Postepeno ispuni oblast između pazuha
velikim mirom.


99.

Oseti sebe kao da ispunjavaš sve pravce.
Daleko, blizu.


100.

Poštovanje stvari i bića
Je isto za prosvetljenog
Kao i za neprosvetljenu osobu.
Onaj prethodni ima jednu veličanstvenost:
On ostaje u svetu unutrašnjeg raspoloženja,
Ne gubi se u stvarima.


101.

Veruj sveznajuća, svemoguća, prodiruća.


102.

Zamisli duh istovremeno
Unutar i oko tebe
Dok se ceo svemir produhovljava.


103.

Sa svojom potpunom svesnosšću
Na onom samom početku želje, o znanju, znaj.


104.

O Šakti,
Svako određeno opažanje je ograničeno,
nestajući u sveprisutnosti.


105.

U istini oblici su neodvojivi.
Neodvojivi su sveprisutno biće
i tvoj sopstveni oblik.
Shvati kao da je svako sačinjeno od ove svesnosti.


106.

Oseti svesnost u svakoj osobi
Kao svoju sopstvenu svesnost.
Tako, ostavljajući sa strane brigu o sebi,
Postani svako biće.


107.

Ova svesnost postoji u svakom biću,
I ništa drugo ni ne postoji.


108.

Ova svesnost je duh vodilja
U svakom.
Budi taj duh.


109.

Pretpostavi da je tvoj neaktivni oblik kao prazna soba
Sa zidovima od kože – prazan.


110.

Graciozna, igraj.
Svemir je prazna školjka
U kojoj se tvoj um veselo beskrajno igra.


111.

Jedina slatkog srca,
Meditiraj o znanju i ne-znanju,
Postojanju i ne-postojanju.
Tada ostavi oba sa strane da bi mogla da budeš (to što jesi).


112.

Uđi u prostor, bez oslonca, večita, tiha.

Solisticijum

Veštice ne vole ukrštena ogledala.
Čak ni iz tuđih očiju.

Veštice pokupe dijamantske mrvice i odu.

Uzmu svoje i odu.

Vukosava

Pre par dana uz sav moj haos od posla kao dodatak za užitak dala sam i intervju za jednu podgoričku reviju.
Standardna priča elektrika-etika-estetika.





Ali su mi tražili i fotografije.
I normalno, gde ja tu i Vukosava.





Sad... bilo mi je glupo da joj dajem neko stranjsko ime tipa Ekskalibur i idimidođimi.
Vukosava je prva stvar koja mi je pala na pamet. I nisam baš bila oduševljena, ali ako Vukosava želi da se tako zove - neka bude tako.

I bi tako.





I dakako da se Ken-gi napad (aikido stil mačevanja) ne izvodi u štiklama, ali nužda zakon menja.





A reviji sam poslala pristojne sedeće slike.
I sada, ako ih uopšte zanima, neka razbijaju glavu šta to držim u ruci.





Vukosava i ja znamo.

25. Alhemija tokom 19. veka

19. vek je period uzleta industrije koja je počela primenom parne mašine i svoj vrhunac dostigla otkrićem motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Život se ubrzao i primat u filozofskom, sociološkom i praktičnom načinu razmišljanja zauzeo je dijalektički materjalizam.

Obično se smatra da naučni način posmatranja pojava obavezno uzima u obzir i objektivnost, i da su naučnici osobe koje nemaju ni malo tolerancije prema bilo čemu što se razlikuje ili odvaja od glavne struje napretka. Međutim, već pred kraj 19. veka naučni analitičari postaju daleko prijemčiviji za alhemičarske ideje. Ovo možemo pripisati „progresu“ historiografije, ali isto tako moramo se zapitati ko se uopšte u međuvremenu bavio čitanjem, pisanjem, praktičnim radovima i njihovim objavljivanjima u ovom periodu.


Zvanični naučni stav

Za mnoge je alhemija zaista problematična jer se ne pokorava „standardnim“ kauzalnim pojavama, što se recimo pokazalo i u slučaju biografa Isaka Njutna koji je doživljavao užasne trenutke otkrivajući da njegov lični heroj i stub naučne misli ima i alhemičarske spise u svojoj arhivi. U svojoj knjizi Dejvid Brevster o tome i piše sledeće: „Ne možemo razumeti kako je um tolike snage i toliko plemenito zauzet geometrijskim apstrakcijama i materjalnim svetom mogao uopšte da bude toliko zanesen da se bavi proučavanjem kojekakvih alhemičarskih pesmičica i svega onoga što samo budalaste može da zanima.“
Hemičari su se takođe sa gnušanjem odnosili prema počecima svoje struke. Tomas Tompson je u svojoj „Istoriji hemije“ izdatoj 1830. godine napisao da hemija ima nečasne početke uronjene u iluzije, sujeverje i da je i nastala upravo zahvaljujući fanaticima i prevarantima. A na isti način je i Henri Noad u svojim „Lekcijama iz hemije“ (1838. god.) podučavao da ako ništa drugo iz ovih niskih početaka treba izvući makar moralnu korist, šta god to trebalo da znači.
Tompson je u svojoj knjizi takođe i „sahranio“ alhemiju i to krajem 18. veka, kako je sam zaključio, i sledećih nekoliko decenija verovalo se da je to završena priča.
Opšta moda deduktivnog, suvoparnog stila zvaničnog prezentovanja u odnosu na alegorijski i metafizički izraz alhemije bila je dokaz da je nauka jednom za svagda jasna i da se klanja pred kapijom otvorene komunikacije. Standardi i moralnost pristupa koji su promovisani često su u praksi postajali nešto sasvim suprotno. Ali je postojao i onaj mali broj naučnika zainteresovan za alhemiju baš zbog osećaja da modernoj hemiji nešto ozbiljno nedostaje.
Međutim, kao što to u životu obično i biva neki od najvećih naučnih umova tog perioda kao što su Hemfri Dejvi i Majkl Faradej nisu skrivali svoje divljenje ka ovom filozofsko-naučnom pravcu. A Vilijam Vevel, izuzetan hemičar i matematičar, priznao je da su se neki produkti alhemije pokazali izuzetno korisnim, a da je sama ova nauka utrla put mnogim drugim naučnim pravcima.


Atomsko doba

Situacija je počela da se menja već pred kraj 19. veka. Dok je Marija Kiri u bednoj pariskoj perionici na jednom gorioniku kuvala džem za zimnicu, a na drugom topila rudarski otpad izdvajajući radijum, dotle je Ernest Raderford u Kanadi skretao čestice. Ovo je bio epohalni trenutak kada se u svesti čovečanstva podigao veo neznanja i pokazao nam da su fizika i hemija zapravo jedna nauka. Ideja „univerzalne materije“ tada je dostigla svoj momentum i M.M.Patison Mjuer je u svojoj knjizi „Suština alhemije i hemijski elementi“ postavio pitanje da li u prirodi postoji jedno prvobitno stanje materije iz kog nastaje čitav univerzum raznolikosti. A samo otkriće radioaktivnosti i elektronske transmutacije elemenata, kako je to Raderford formulisao, potvrdilo je esencijalnu istinu alhemičarskih traganja.
U ovom periodu takođe, ponovo su se pojavili mnogi alhemičarski spisi, od kojih su neke pisali i sami hemičari. A kao sociološki fenomen i dokaz uticaja ove drevne nauke na svest nastaje i okultni pokret koji svoj vrhunac dostiže upravo u tom periodu kroz spiritističke, mesmerijanske i mnoge druge pravce koji kroz fuziju nauke ili kvazi nauke i duhovnosti pokušavaju da otkriju suštinu postojanja duše i celokupnog univerzuma.

Džepovi prepuni snova

Mala je bila kada je prvi put videla Ališu Kiz. Neki snimak sa koncerta.
Sećam se Ališa je imala ženstvenu dugu haljinu, i ono na šta smo ekstra obratile pažnju, crnu senku na očima preko koje je išla zlatna šljokičasta.

-E vidiš, tako ću i ja, rekla mi je Mili samouvereno.
-Važi, odgovorila sam ja samouvereno.

Male devojčice obožavaju šarene laže.
A vole ih i velike devojčice.

Pa onda... vole još i čokoladice, lizalice, prskajuće bombonice, kokice, orasnice, susamnice, komadiće alve...
I klavir.

Male devojčice, nežne i krhke, sve one koje se probijaju kroz grad, kroz zastoje, štrajkove, proteste, nestanke struje, pljuskove i vejavice.
One koje nauče da čitaju note, pre no što nauče slova, i one sa odličnim aspektima između Venere i Neptuna, i Merkura i Urana.
I one kojima se u parku smeje Vlado Georgijev dok uvežbavaju solfeđo, i one koje popodnevima prostiru muziku kroz zgradu.

Porastu male devojčice.

I dođe dan kada se lepo obuku, diskretno našminkaju sa malo crnog i zlatnog, i odu tamo u glavnu salu pred komisiju.

I dok sviraju iz džepova im ispadaju snovi, i sličice i mačići, i snovi, i čokoladice, i snovi...

Porastu male devojčice u prave male dame u tom danu.
I snovi su sve veći i sve bliži.






Danas je Mili upisala srednju školu.

Mač

Mačevalac treba da piše poeziju,
da oseti i suptilnu energiju,
da oseti nežnost.

Mačevalac treba da pogleda u kišno popodne,
ženskim očima,
pre no što se spremi
za bitku.









Boken - drveni trenažni mač,
prethodnica katane
(ovaj moj je napravljen od hrastovog drveta).
I iako se smatra samo trenažnim, profesionalci znaju koliko je zapravo opasan.

I koliko je važan za meditaciju... u akciji.

Corpus callosum

Način na koji uzimaš moju ruku i način na koji te hvatam u polugu dok me pitaš koliko sam teška. Zar je bitno, okrećem se i gubim krucijalnu sekundu.

Način na koji u tebi vidim dvogodišnjeg dečaka i starca u isto vreme dok si ubeđen da sam očarana tvojim torzom.

I onaj način na koji me prenosiš, samo da bi se napravio važan. I način na koji mi se pred očima smenjuju slike tvog nošenja džakova, dece, pijačnih cegera.

I dok smo u klinču mi klizimo kroz dane i kroz noći. Dok smo u pokretu, u zahvatu, u bolu, ja mentalno izletim i nađem se u laboratoriji. I gledam sebe, gledam nas zapečaćene u retorti, u fazi, u toku procesa.
I onda se osvrnem i vidim redove retorti, vidim milione situacija u kojima živimo neke paralelne živote. I vidim majstora.
I da sam majstor ja.

I ponovo izletim. I posmatram sebe kako posmatram sebe, kako posmatram retorte u kojima smo mi, i ja bez tebe, i ti bez mene.


I način na koji podižeš ruku u toku napada broj 2. i kako gledam da te na najbrži način isečem preko arterije. I kako ti probijam jetru u toku napredovanja i kako te sahranjujem i rađam, kako te hranim i kako te učim, i kako ti savijam ruku u polugu.

I onaj trenutak kada si moj otac, ljubavnik ili sin. I kada sam ja tebi sve to.
I gubim krucijalnu sekundu dok se smeješ.


Ali se ne dam, pokušavam ponovo. I ponovo se prebacujem u kulu.
Tamo gde, među golubovima i među slepim miševima, i među knjigama, ređam retorte u kojima živimo neke živote. U kojima se smejemo, u kojima klizimo jedno preko drugog, u kojima smo smrtni neprijatelji ili se samo ne podnosimo.
I posmatram... sebe kako posmatram nas.
I posmatram sebe kako posmatram sebe kako posmatram nas.

I biram, i nalazim. Onu posudu u kojoj trčimo kroz pljusak. Dodajem sumpor i natrijum i kalijum za endotermnu reakciju.
Mokri do gaća, mokri do kostiju, do principa, rekao bi ti. I naglo stajemo dok mi se haljina cedi sa svih strana.
I dodajem magnezijum hlorid i tada se izvlačiš iz zagrljaja i skidaš majicu, i držiš je kao krov nad nama dok nas zasipa grad.
Pečatim ovu retortu i lepim etiketu slaba nuklearna sila.
I kažem - voda.

I gledam redove flašica i kako se ljubimo u toj mokroj, natopljenoj letnjim danima i entuzijazmom.
I opet kažem - voda.
I ostavljam je.


Nije stvar u tome, nijedan muškarac ne može da te podigne jednom rukom... osim mene, kažeš mi dok te ponovo napadam.

I još jedan pogled na najvažnije retorte. Onu u kojoj bacam gromove. Moji su ti nenadani rano jutarnji. Tu gde se stvaramo i gde ti nosiš vatru. I onu u kojoj smo sahranjeni, nepokretni, zemljani. I onu privezanu kanapima, u kojoj lebdimo, promenljivi, vazdušasti.

Hiljade staklića u kojima kao homunkulusi igramo igrice, svađamo se, volimo, grickamo.
Rubedo faza.

Način na koji hvatam tvoju šaku, okrećem je, izbijam oružje, savijam te i obaram na pod.
Način na koji mi kažeš - zaplešimo još jednom, dok ustaješ i pripremaš se za novu turu, prisiljava me da se osmehnem.

Prisiljava me da se smejem dok gledam nas, kako gledam nas, kako gledam nas.
U fazi rubedo.

Život 4

Triceratops u kenozoiku

Bushido

Nemam roditelje; od neba i zemlje stvaram sebi roditelje.
Nemam dom; od tačke u stomaku stvaram sebi dom.
Nemam božansku moć; od čestitosti stvaram svoju božansku moć.
Nemam nikakvih ciljeva; od popustljivosti stvaram svoj cilj.
Nemam magijsku moć; od ličnosti stvaram svoju magijsku moć.
Nemam ni život ni smrt; od A UM stvaram svoj život i smrt.
Nemam telo; od ravnodušnosti stvaram sebi telo.
Nemam oči; od bljeska munje stvaram svoje oči.
Nemam uši; od osećajnosti stvaram svoje uši.
Nemam udove; od pripravnosti stvaram sebi udove.
Nemam pravila; od samo-zaštite stvaram svoje pravilo.
Nemam strategije; od "slobodan da ubije i slobodan da obnovi život" stvaram svoju strategiju.
Nemam planova; od "iskorišćavanja dobre prilike" stvaram svoje planove.
Nemam čuda; od pravednih zakona stvaram čuda.
Nemam načela; od prilagodljivosti svim prilikama stvaram sebi načelo.
Nemam taktiku; od praznine i punoće stvaram svoju taktiku.
Nemam dara; od hitrog uma stvaram svoj dar.
Nemam prijatelja; od mog uma stvaram prijatelje.
Nemam neprijatelja; od nebudnosti stvaram neprijatelja.
Nemam oklop; od dobrote i ispravnosti stvaram sebi oklop.
Nemam zamak; od nepokretnog uma stvaram zamak.
Nemam mač; odsutnost uma jeste moj mač.

Život 3