Ne tražite vremensku prognozu u Blicu...

...jer postoje i elegantniji načini da se ubijete, bacite u kliničku depresiju ili samo počupate kosu.

Znam da treba da napišem nastavak i razložni zaključak teksta o srpskim kamermanima, ali ovo je hitnije.
A i onako iskreno, otkad sebi dadoh dijagnozu Aspergerovog sindroma lagodnije i sigurno iskrenije živim.


Dakle, kada naivni nesretnik/ica natrči (na Blicovoj strani gde se obično vrti vremenska prognoza) na naslov vezan za Beoviziju, pa gde se još spominje finale (šta bre finale?), onda se taj isti nesrečnik/ica okrene svom podmlatku sa podrazumevajućim pitanjem:

-Šta, bre, finale Beovizije? Ti si gledala sinoć. Ko je pobedio?
-Niko. Večeras ide finale.
-Ček malo. Grčka, Portugalija, i ko sve ne, su otkazale svoje učešće jer nemaju para da se glupiraju u ovoj skupoći tim glupostima, da organizuju kod kuće, pa da plaćaju svojoj ekipi hotele, promocije i budalaštine..., ali mi pošto smo veliki, bogati i ne znamo šta ćemo ni od para ni od dosade, ne da pravimo veče za izbor vrhunske srpske trešine, nego nam ni to nije malo, pa nam treba dva dana?
-Aha.

I onda nesrećnik/ica klikne na naslov, a onda ga/je luda pamet i još luđa ruka odvede do klipova.

Ok, mala Dana je komšinica, valjalo bi navijati za nju, ali...
Bože dragi koja je to tralala bezvezarija.
Da su se setili da dodaju zvuke cincilatora, brusilica i abrihtera moglo bi još i da prođe kao sujetni srpski odgovor megaindustrijskom nastupu koreanskog popa, a ovako...
 
Ali, opet mala Dana je komšinica, naša deca takoreći. Samo što me živo zanima da li će ovo umeti da otpevaju ovako i uživo (pošto ide na plejbek)?
Nemojte ljudi da se blamiramo, šta ako ne umeju izistinski da pevaju?

Dobro, neću da budem na kraj srca, pesma ipak može vrlo lepo da posluži kao tema za sedmu sezonu crtanog serijala Winx.

(Ja sam princeza, ti si zaštita? Da li se to odnosi na bodyguard usluge ili je u pitanju zdravstveno-seksualna konotacija?, pitah dete. Dete dade vrlo bezobrazan odgovor koji nije za javnost.)






I onda naravno svratih da vidim šta im radi ljuta konkurencija.
Ove tri mi onako najiskrenije teško idu na živce. Ova deblja mi nikako nije estetski legla, a vala ni ova plava. Ali ok, ajd da čujem i to vrhunsko čudo.

I by the way, ova u crvenom ne ume da peva.
I by by the way, ako ovako zvuče na plejbek, majko mila, ala nam predstoji teško blamiranje.




Malo je reći da smo video pogledale jedno desetak puta u pokušaju da shvatimo šta je pisac (kasnije utvrđeno Marina Tucaković) u stvari hteo da kaže, na kojim je to drogama bio ili da li je bio mlatnut suvom pitom od kokosovog brašna.
Mili je izašla na čist vazduh, a to sam pokušala i ja, čitajući naglas stihove Dunje Ilić (našeg izistinskog idola) na koje natrčah u pokušaju traganja za ovim stihovima u pismenoj formi, a zarad dešifrovanja istih.
Nekoliko puta naglas čitanja epskih Dunjinih kreacija ("Zla, luda kučka" i osobito moj favorit "Bidermajer") i um mi se otvorio. Eureka!
Pa, ove dve (bela i crvena) izigravaju anđela i đavola u svesti ove neishranjene u sredini (što mi je oštetila levo uvo). E jesam glupa kao bukva, ma još gluplja.
A mi kao narod (šta narod, nacija!) treba grupno da se samoubijemo ako nas one budu predstavljale.

Dodatak za užitak (što bi rekla Milka Babović - toliko sam matora da znam ko je ona): koreografija je... nemam reči. Gledah svojevremeno (desetak godina ranije) par takvih koreografija moje ćerke i njene dve vršnjakinje iz komšiluka, samo što su ove dečije bile na višem umetničkom nivou.
Da ne govorim o onim danima kada je Mili izigravala Mariju Šerifović, a ja (ipak nesrećnica) svih onih pet ili šest devojaka pratećih vokala. To je bio profesionalizam. To su bili dani.

I dobro, pošto je opšte poznato da sam autodestruktivna i da mere nemam, kao i svaka dupla Vaga, odoh da vidim šta se to u stvari desilo sa Majom Nikolić.
Pročitala sam da je ispala u polufinalu i da se sada ljudi zevzeče na sve strane kako će da baca bombe, raspaljuje mitraljezom itd.
Ok, znam da Maja to ume i radi tu i tamo. Nije problem
I uopšte nisam ni njen obožavalac, štaviše mislim da ume da bude vrlo ćurkasta u svojim izjavama i nastupima (projekcija je čudo, sve to radim i ja).
Ali, daj da vidim šta je to tako traljavo uradila da ni u bedno finale još bednijeg Beosonga nije ušla.
I pogledah i to. 






Budimo iskreni. Ova žena ume da peva.
Nije da mi se sviđa uvek njeno pevanje, ali je to češće no što bi se njoj svidelo moje.
Ona ume da peva, i ovako zvuči i uživo i na plejbek.

Drugo, pesma je pristojna.
Ništa specijalno vezano za evrovizijske trešine, ali sasvim pristojno, lepo.
Podsetila me je na Sunčane skale ili daleko čuvenije festivale u Splitu.
Zašto je ona ispala, a ostale su dečije poskočice, ne znam.

I zato sam ponovo pogledala ove dešifrovane tri, zagrlila dete i počela da plačem.
Šta plačem? Ridam.

Od sada, pa nadalje i ubuduće kada mi treba vremenska prognoza ići ću samo na timeanddate.com.
Ima sve. A i po zdravlje je sigurno.