Mantra srca - Prajna Paramita Hrydaya Sutra

Kada je Bodisatva Avalokitešvara
prebivao u dubokoj Prađna Paramita meditaciji
shvatio je da su svih pet Skanda prazne.

I tako je prevazišao sve bolesti i patnje.

O, Sariputra, Oblici se ne razlikuju od Praznine.
i Praznina se ne razlikuje od Oblika.
Oblik jeste Praznina i Praznina je Oblik;
isto važi i za Osećanja,
Precepciju, Volju i Svesnost.

Sariputra, Karakteristike
Praznine svih Darmi
su ne-podižuće, ne-nestajuće, ne-oskrnavljene,
ne-čiste, ne-povećavajuće, ne-smanjujuće.

Zato u Praznini nema Oblika,
nema Osećanja, Percepcija, Volje i Svesnosti.

Nema Oka, Uveta, Nosa, Jezika, Tela ili Uma;
nema Oblika, Zvuka, Mirisa, Ukusa, Dodira ili Misli;
Nema Stvarnosti Oka,
dok ne stignemo do ne-Prebivajuće Svesnosti.

Nema Neznanja i takođe nema Kraja Neznanju,
dok ne stignemo do ne-Starosti i Smrti i
nema Kraja Starosti i Smrti.

Isto tako, nema Istine u Patnji,
zbog Uzroka Patnje
zbog Prestanka Patnje, niti zbog Staze.

Nema Mudrosti, nema nikakvog Postignuća.

Zato što nema Ničeg da bi bilo Postignuto,
Bodisatva koji se oslanja na Prađna Paramitu nema
Ometanja u svom Umu.

Zato što nema Ometanja, on nema Strah.

I prolazi jako daleko iza Zamagljene Mašte.

I dostiže Krajnju Nirvanu.


Bude Prošlosti, Sadašnjosti i Budućnosti,
oslanjajući se na Prađna Paramitu
su dostigli Najviše Prosvetljenje.

Zbog toga je Prađna Paramita Velika Čudesna Mantra,
Mantra Osvetljenja, Najviša Mantra,
koja zaista može da Zaštiti od sve Patnje bez Greške.

Zato je On izgovorio Mantru Prađnaparamite,
rekavši

Otišlo
Otišlo
Otišlo daleko
Otišlo sve daleko na onu stranu
O Prosvetljenje!
Neka bude tako.



Gate
Gate
Paragate
Parasamgate
Bodi Svaha.

Veliki brat

Ima ta slika iz januara 2010. sa svadbe malog brata.
Učim ga tango.

Malo pomračenje, ali gadno.
Jutros u 5:25 po Griniču.

Lagala sam.
Ne mogu da igram po sahranama.

Ne na ovoj.

Rimljanka

Mama's je zatvoren na Cvetnom trgu, odavno već gledam pocepanu hartiju sa unutrašnje strane izloga.
Baćio je kao renoviran i osim što sada izgleda kao radnička menza iz posleratnog perioda ima i novo osoblje, koje se tačno uklapa u tu "baš me briga" mantru.

Silazim i skrećem ka Skcu.
Letnja boja kože, letnja šminka, odeća.
Ali nema oduševljenja.
Ne bacam zlatnu prašinu iza sebe.

Pomislim na njega i kako smo tu u kraju..
I kažem - ma dosta više, dosta mi je tog muškarca. I vreme je da efekti tadašnjeg pomračenja konačno nestanu.
Treba da preselim kancelariju bliže Slaviji.
Od juna sam tamo, efekti novog pomračenja.

Sve je ok, igram, treniram, radim, spavam, dišem.
Nema zlatnog praha.
Nešto se muškarci ponovo motaju i navaljuju sa svih strana, i baš mi ponekad dođe i da se zaljubim, ali me mrzi.
Bože, kako me mrzi.

Slušam Ninu Zili i onda prelazim ulicu ispod Beograđanke.
Ne ostavljam trag.
Mrzi me.

Za sada sanjamo

1 wireless mikrofon sa risiverom
(kasnije idealno dva)

bolja kamera
lošija kamera
još jedan smart za nju
manji stativ
veći stativ
da mi se preda aparat na nivou mog starog Kanona
reflektor komada 1 za početak
reflektor komada 2 za kasnije

jači komp samo za montiranje i prebacivanje
2 monitora za početak
(8 idealno da se pravimo važne)
eksterni hardovi za bekapovanje

I to bi bilo to
...za početak.

I dalje umorna

..i jedna ravna površina u umu.

Umorna

Umorna od posla,
od ljudi,
od želja,
fantaziranja,
tripova,
tuđih.
Od raznih pristojnih konverzacija,
od ratovanja,
od dece,
od starijih,
od mojih,
od tuđih.
Od govora,
na bilo kom jeziku.

Preumorna za spavanje,
za sanjarenje,
za bilo šta.

Predlog za nedeljno popodne uz mali ekran - najistinitiji reality show svih vremena

Neko je davno rekao da kada se um jednom proširi više nikada ne može da se vrati na svoju početnu meru.
I zato je danas idealan dan za rastezanje mozga.
I kapiranje dimenzija.

Čovek je uradio remek delo i postavio ga na YT.
Neki su pogledali.
Ostali... su ostali.

p.s. Imam neke primedbe na broj dimenzija, nekako mi Pitagorino poimanje više leži i veza koju je uspostavio između muzike, matematike i fizike, pa bih radije sve to svela na 7 + 1, ali ko kaže da nismo u pravu i on i ja?

Baštovanska gerila

Gerila kao prava.
Anarhoidnog tipa.
Napada se noću.
A bogami i bacaju bombe.

Razmišljam ozbiljno da im se pridružim.

Shamrock diaries 23 - veliki petak

I konačno, poslednja bitka.

Ekstremno umorna, sa iščekivanjem silnog preduskršnjeg posla za vratom, ali sa željom da vidim stare prijatelje.
Zbunjeni pogledi retkih pecaroša u autobusu (kakve li štapove ova nosi u ovoj torbi?) i poznate oči koje se osmehuju sa parkinga dok bus proleće pored stare fabrike Sport ispod Karaburme.
Prvi malo lakši i za dlaku hladniji dan od prethodnih tropskih i izlazak na fabrički krov.

Godinu dana ranije imala sam ideju da se spuštamo na konopcima vežbe radi, ali zbog predloga da me spuste bez konopaca ništa nije urađeno.
Ponovo sam tu.
I ponovo sam sa njima.






I idemo skroz gore.





Tu na nižem krovu našla sam jestive biljčice.





I neke važne.





Largo mano (duga ruka) stil Eskrime.





I prvo ide provera distance, pa onda ispravan stav (noge u jednoj liniji).





I podsećanje na školu čoveka kog svi moji instruktori poštuju.





Mama se zabavljala i trenirala mrki pogled, pošto samo to može da me izvuče.





I svi smo vežbali Cinco Teros (pet zamaha sa pratećim blokovima i sprovođenjima).





I veče kada ću pregledati opekotine od Sunca na ramenima i leđima, ali je vredelo.





Stvarno je vredelo.





Posle smo se vratili u salu da razrađujemo Muay Thai klinčeve, što mi je samo poslužilo kao provera koliko sam napredovala družeći se sa drugom ekipom.





I onda su stvari postale jako opasne i te slike nisu za omladinu.





I to je to, povratak kući, uz uvek džentlmensku Jugovu vožnju i razgovore,
i posao koji me čeka kao sam žensko.
Stvarno sam se te nedelje uželela i mira i ženstvenosti.
I nadoknadila sam.

Shamrock diaries 22 - dan posle

Prošli ponedeljak.
Ulazim u salu šlogirana i umorna do granice poimanja.
Došla sam ionako samo zato što sam obećala da ću joj doneti sertifikat o seminaru.
Samo sam ih prošla i uletela u svlačionicu, ali nje nije bilo.

Sedim tako, pokušavam da se obučem, kada samo u jednom momentu čujem dragona (ok, on vodi trening danas) i čujem još jedno komandovanje na engleskom (šta bre?!).

Pet minuta kasnije izlazim i imam šta da vidim.
Belgijski instruktor nam drži trening.

Vraćam se po nešto za slikanje, imajući dobar osećaj da ovo nije ceo šou.






Prešli smo ubrzo na tango, taman kada se i ona pojavila u sali.





A imala sam i tu čast da iskusim fenomen vezan za percepciju vida.
Dok sam radila sa njom eskivaže udaraca periferno sam gledala kako rade njih dvojica. Zatim, odjednom, moj fokus je bio na njegovoj pesnici koja kao u usporenom filmu u ogromnom luku ide ka B-ovom oku (a ovaj ne mrda), dok sada periferno i u normalnoj brzini radim sa njom.
I bam - pravo u oko.






Pa smo se, standardno, rastrčali po kesu sa ledom, po maramice, proveravali... taman u vreme kada se naš instruktor pojavio.





Na sreću, sve se završilo dobro.
I ponovo, taman u vreme kada se glavna zvezda pojavila...





...sa njegovim standardnim osmehom oduševljenja.





Preživesmo i taj dan.
Tri instruktora, tri stila.

Nekako mi se taj belgijski najviše svideo.
Ali borilačka nedelja time nije bila završena.
Čekalo me je još jedno okupljanje.

Predah 2

Postoje, daklem, ti trenuci...

...kada nešto zajedno radimo.
I ne ispadne savršeno, niti očekujemo da bude savršeno.

Važno nam je samo da nam je lepo.

Predah

Iako je nedelja dana strašnih treninga i dalje u toku..

neke lepe stvari se dešavaju i u kuhinji.

Zastanem u naoružanom protrčavanju i osmehnem se.
I dam sebi nekoliko dana samo ženstvenosti i ženskih poslova.

 

Repozicioniranje

Sinoć mi je, dok sam te gledala u daljini, pala na pamet misao kako u onom drugom Univerzumu ja mora da sam neka sluškinja, verovatno pralja, idealno kurtizana u uglednom bordelu za finu gospodu.
Ti si husarski oficir, specijalna jedinica naše gospođe kraljice majke presvetle Marije Terezije.
I kako se srećemo.
I kako ti posle odlaziš ka jugu.
I kako se vraćaš da bi mi pričao o turskom tanetu koje za dlaku... i o sabljama i o topovima.

I kako sam čista i namirisana, i u belom. I ja i posteljina.
I kako te hranim dok ležiš,
dok ležim na tebi.  


Linija horizonta događaja se verovatno premešta iznad nas baš u tom trenutku.
I pomislim tako, dok te gledam u daljini, o svim onim Univerzumima, u Tkanju, u Jednom umu, kako živimo neke drugačije, a opet slične, živote.

I pustim je da odlebdi dalje, da dodirne i daleke realnosti, dok te gledam u daljini.
Dok me gledaš.