On je bio svuda.
U meni.
Uporan i pažljiv.
Lovac.
Pustio me je da se opustim, da ne shvatim, da mi ne dopire.
Prijateljstvo.
Dugo.
Posmatrao me je celu zimu i celo leto.
I tek tada počeo.
Neobavezno, bez zadnje namere, sa zadnjom namerom.
Uz krv i povrede.
Uz zagrljaj.
Prijateljski za početak.
Samo za početak.
Noću ga osećam.
Noću on mene sanja.
Svuda.
Na svaki način.
Danju
neobavezno.
Ali mora da me zagrli.
Prijateljski.
Da njegove ruke budu tu negde oko mene.
Da me posmatra preko puta.
Da manevriše ka meni.
Slučajno.
Da mu pripadam.
Možda je vreme da se prepustim.
No comments:
Post a Comment