Standard, odem po drugi boken (sad sam spremna i za te doživljaje), a onda mi usput samo dune da si kupim sandale. Šta - decembar? Pa valjda je ostalo nešto. Neke stabilne, na platformama za gazanje po gradu.
I tako krenem.. Od Mileševske se probijem negde kod Đerma, pa niz Bulevar, pored Kumanovske gde sam radila do prošle godine, pa do Resavske. Naravno, prizor žene koja nosi mač uvijen u neke kese, a tvrdi da je unutra garnišna za zavesu i koja poletno traži sandale po prodavnicama ume da izazove podozrenje, nije da ne ume... No, nema bre. Nigde ništa.
Uletim u 25, pa se vratim do Kalenića (ah da, usput sam se setila da je trebalo da pokupujem štošta na pijaci, a ne da se dokono šetam) i tu, o gle čuda, nađem sandale, idealne, pravi nagib, prava boja, prave platforme, ali broj 40, a treba mi 38. Cvrc.
I onda ništa, kese, torbe, kese, roštilji. Usput, bočno, nađem za Mili hiljaditi poklon za NG i pravac kući.
Kad ja na stanicu...
Počela sam da se smejem. Znam ove levo su od pretprošle sezone, jako neudobne i nekako plastične.
Ove druge nisam dobro ni pogledala, ruku na srce, jer je ovo još desnije moja trola. Ali ima nekog sinhroniciteta, nije da nema mislila sam vozeći se kući.
Uvek ima, samo treba jako poželeti.
Kad mi tako dođe da u "nedoba" kupujem nešto, uvek se opredelim za online prodavnice, tu uvek ima sve što poželim, pa možda i ti pronađeš prave, odgovarajuće sandale. :)
ReplyDeleteRado, tako kupujem tehniku, mada me i tu zeznu. Upravo čekam ekipu iz Tehnomanije, pa Idea... Nikad kraja. Ali cipele su veliki problem, različiti kalupi, nagibi, ma znaš i sama. Najgore mi je da mi viri santimetar viška iza cipele, kao da sam uzela od starije sestre. Ili ako su otvoreni prsti da mi noga svako malo klizi napolje. Ne znaš šta je gore :)
ReplyDelete