Ipak smo malo odrasle ove godine.
Ima pomaka.
Više ne kuka za lizalicama, sada joj pogled brzo prelazi na bolje stvari.
Tamo pozadi, gde ja lovim poslednje parče čokoladne alve, a ona orasnice, susamnice i ostale ice.
I suvo voće.
I žele bombone, pa gde to da ne uzmemo... I tako mi ode hiljadarka za bezveze. A onda mi zakuka da nije u redu da ne kupim i kokice. Neke stvari nikada nećemo prevazići.
Bila je ovo naporna godina sa periodičnim navalama ludila, onda kada sam se ja spremala i subotama i nedeljama u zoru da odem da radim i njena odlaženja u jednu školu u 7 ujutru i vraćanja iz druge škole u 9 uveče. I mislim da je zaslužila. Ispod svake jelke čekaće je po par poklona, onako sređenih kako ona voli.
I jelke su ove godine bile samo moj zadatak, mada sam i ja to to jedva stigla. Od nje sam u prolazu mogla samo da slušam usrdne molitve tipa - Gospodu se pomolimo... Daj nam o Gospode barokne koncerte đuture, Vivaldija i Hendla, pogotovo onaj deo sa hanoverskim knezom, a sakloni nas o moćni Gospode od baroknih svita i sonata, i Baha. Slava tebi Gospode, slava tebi...
I u tom smislu.
- Sunce, zar ti nisi budista? Ono - praznina, ništa?
- Ma pusti... Pusti.
I u tom duhovnom raspoloženju, gde su se spominjali i tipovi rečnih obala, orogeni pokreti, keramika u neolitu, klasifikacije u književnosti i polipeptidni lanci samo me je udostojila kratkog i površnog pogleda koji je govorio radi šta god hoćeš do raspusta. I još je govorio - šta god uradila, to ne valja. Ja to radim bolje, ali nemam vremena.
Ova vodena zmija je dobro prošla. Ostaje nam da vidimo šta se dešava u godini drvenog konja, ali kako sam već ovih dana bukirana za sve termine od 9. januara pa do tamo... lepo se najavljuje. Da ne pričam o tome kako sam zbog borilačke proslave ispomerala klavirštimera, pa kako treba da ponovo idem u Tehnomaniju, pa da secam od Kineza, pa imam i zubara negde pozadi glave...
Želim da makar ove prve dane provedemo u miru.
No comments:
Post a Comment