Nepečena torta

Bog otac me ranije ne bi naterao da za "moj" dan pravim bilo šta. I ovo je kao rešenje bilo ponuđeno mladunki koja je iskustveno izjavila decidirano "jok" i još je rekla "eksperimentiši ti za tvoj dan, za moj nećeš. Meni ide banana torta i ne prevrći očima na to, pošto je prošle godine nismo pravile".
A to što smo je pravile decenijama, vekovima i eonima redovno pre toga - to se kao ne računa.

Ok, napraviću je sama, sebi, zbog sebe.
I nje.
I hmm... još nekog.

I stvarno, recept je majstorski bio napisan. U pitanju je nepečena moka torta, ali sam naravno promenila par detalja.
Kora se pravi od mlevenog keksa sa čokoladom, pečenih lešnika i putera. I sve što piše u receptu je apsolutno tačno. Da nije odustala bih na pola.
Ali nisam - i grad je sagrađen.

I bočni zidovi su se držali na momentu sile koju je pravila moja nada (začudo).

A onda ganaš u koji sam dodala par trunčica čili papričice i to je onda bilo mmmm...

Pa je uliven u kalup preko baznog "testa".

I na red je stigao "moka" krem koji je u mom slučaju izgubio kafu (ne pijem to), a dobio je dodatne dve kašike kakaoa.
Puter i čokolada se istopi pažljivo, pa se umute dva žumanceta. Posle želatin, pa pavlaka...

Pa umućena pavlaka...
I ovo je momenat gde bih ja iskreno stala, podvukla jednu crtu svog života, pojela lonac toga i umrla srećna, ali nije bio kraj.

Kada se sve dobro i pažljivo sjedini sipa se preko ganaša i ostavi na sat, dva u frižideru.
Proračunala sam da je to taman kada Vučić bude održao konferenciju za novinare, te da ne propustim i moj i njegov posao baš se sve lepo poklopilo.

I dok je Vučić objašnjavao da je na ulicama bilo samo 7 oklopnih vozila ja sam obarala ivice na površinu torte i poređala dekoracije.
Te dekoracije sam inače prvi put u životu i pravila te pojma imala nisam kako se taj kunst izvodi.
Otopila sam jednu štanglu (naravno crne, za mene mlečna ne postoji) čokolade i štapićem za jelo šarala varala po papiru za pečenje, pa su jedino ove tarabice uspele.
Ostatak sam pojela.

I dok je vanredna izjava premijera ovo ono.. podigla sam zidove kalupa i voila! uspelo je.
Nije baš estetski idealno, ali ljudi koje volim će je pojesti u slast.
Pogotovo neko ko se ne nada da će dobiti i parče.
 

A divna dama koja izvanredno ume da uradi ovu tortu kako treba i koja je detaljno ispisala recept ima svu moju zahvalnost. I njen originalni recept se može pronaći ovde: NEPEČENA MOKA TORTA.

Sprečavanje povreda u urban densu

Držim te

Iz šume kada izlazim. Histamini Opasno je. IgG. Ja sam ta koja je opasna za tebe. IgA. Svaki trag polena na meni, svaka buba. Srce Gledam kako ti suze oči. Gušenje U torbi je - napipavam dok te držim Strah Uspeću, stići ću da razmutim. Nesvestica Nemoj da umreš. Tahikardija
Nemoj da mi umreš.

U poljima tražim. Ambrozija. Pa odsecam vrhove i guram ih u teglu. Što čistija Rakija. Nedelje čekanja. Sledećeg proleća imaćeš Lek. Ali znam ko te je upropastio. I kada je Počelo.
Nemoj da mi umreš.

Ova veštica ti ne dozvoljava da umreš.   
Nije vreme za to.

Što bi rekao uvaženi sifu:

 Pa ti gledaj s kim će se kačiš.

Dva gonga i tri donga za večeru

Aha, baš tako.



Na ovom snimku stanja pacijenta ubeđivali smo se poduže da li je ugrožen perikardijum, štitna žlezda i da li se uvo buši na gornjoj ili donjoj strani za minđušu..



Revolver ima najmanji trzaj, ali ovaj polimerski u sredini mi je nekako najdraži.
Prvi mi je.
Glok mi je.



Model sa leve strane (z99) bi bio idealan, samo kad bi ga pravili za šaku jedno tri broja manju.



Ovde apelujem da se ubuduće boja drške slaže sa bojom cipela ili laka za nokte, i poželjno ukrasi nekim cirkonima..

Vidi se da sam profi.



Skroz sam profi.



Toliko sam profi da su sve čaure mene pogodile.
Njega - nijedna.

I jedna mi je ostala da je čuvam.



I da se smejem svaki put kada je pogledam.

Posle života

Šta - ko to gleda?

Ja to gledam.
Bre.




Ok, izgubio je na Istočnoevropskom prvenstvu prekjuče u Zagrebu, ali oprošteno mu je. 

Karambit

Ovako se koristi tradicionalno u silatu, po PSu.




A Kuja Dag Markaida, sposobni filipinac me već mesecima uči kako se to radi valjano "u gradskim uslovima".



Znamo se preko Neta, ali mi je želja da me uči i uživo.

Arhitektura zvuka

-Čuješ kako koristi četvrtinu, a nije falš.
-Čujem, kaže ona.

Sasvim neočekivano

U trenutku dok izlazim iz automobila samo mi sevne pred očima.
To je taj parking.
To je takav dan.

Onaj san od proletos, mesec nisan, ono kada se čuda dešavaju.
Razmazana krv po staklima prozora i moj mir.
Saznanje da polazimo, da se krećemo negde.
To je taj parking iz sna.

I san pre toga.
O ptici koja pokušava da uđe u stan i na njoj nešto piše.
I kako smo tražile i našle simboliku.
Alef - početak.

I blentavi golub koji danima pokušava da se useli.
I držim ga nekako jedva napolju, ali dolazi na redovne obroke.
I još uvek se čudi što ga ne puštam da živi sa nama.
On je Alef.

I pričam mu o tome.
I smeje se.
Oči mu se blistaju bebi plavo.
Pričamo.
Satima.

Skidamo se od cigareta.
I usamljenosti.

Na tom parkingu okrenem se i vidim sebe stotinak metara dalje kako izlazim iz autobusa i kako mi debeli ide u susret.
Pita me kada sam poslednji put bila tu.
Pre četiri godine, odgovaram mu, odavno to nije bitno.
Vidim u daljini debelog i sebe, kako me grli i podiže u vis.
I samo se okrenem i pođem u suprotnom smeru.
Stvarno odavno nije bitno.

Njemu se noću oči sijaju bebi plavo.
I ima taj neki osmeh koji baci varnicu.
Ljudi prolaze, pa se vraćaju i začuđeno nas gledaju.
U stanju smo da stojimo satima na jednoj tački.
I samo pričamo.
Samo se smejemo.
A oko nas u radijusu od jednog metra varniči.
U plavoj boji.

I dok me vozi nazad ka novom mostu,
za nama se prosipaju strele,
i prazne čaure,
i smeh.

Skidamo se od cigareta.
I usamljenosti.

Cimbal, gulaši, husarski balovi i...

 odmor od standardnih srbijanskih hotelskih čizkejkova.

Beze kora sa orasima i kremom od kafe.

I kolač od smokava sa marcipanom.

Dovoljno za moje snove.

Zen

Prokopačka mora...



i nova Venecija i bazeni na otvorenom (2 u 1).



I gledam ja nišan, gleda on mene.



I morala sam da bubnem nešto, čisto da se rešim straha.



I da počnemo da se smejemo.



Bio je to prvi dan druženja sa Robinom Hudom.



Sledeći put povela sam i prijatelje da se pridružimo odmetnicima.



Robin Hud ih je prijateljski dočekao.



Malog Džona.. 



i oca Taka.



Interesantno je bilo pratiti kako poljoprivredna avijacija leti, ali bez zaprašivanja.
Takoreći za bezveze.



I moj drugi dan.



Ako zeca i ne pogodim strelom, morao bi da se sruši od toliko psihopatskog pogleda.



Mali je ljuti profesionalac, a posle smo se i sprijateljili.



A i Robin Hud nam je pokazao kako se to ispravno i mnogo, mnogo brže odrađuje.



Bilo mi je interesantno da pratim kako se svetlost pomera.



Ali kako je noć napredovala morali smo da se povučemo jer iz Šervudsko-prokopačkih šuma tada izlaze krvnici komarci.



Naravno, jedan pogrešan potez i tetiva mi je odnela unutrašnji deo lakta.
To mi je da pazim za ubuduće.

Sledeći put sam bila sama.
Sasvim dovoljno vremena za koncentraciju i...

Od faze "pogodi metu, ne idi kilometrima pozadi po strelu" stigla sam do faze

 "nemoj da pocepaš strelu", karbonske su i koštaju puno.

 Vetar me je učio kako da se pozicioniram, a Robin Hud kako se šteluje nišan.

Izgleda da mi je lepo krenulo.
 

Ovo je mir.

Kretanja

Tri početka

Postoje tri vrste započinjanja borbe.
Prvi je način kada ti preduzmeš prvi korak i napadneš, drugi je da tvoj napad usledi odmah pošto protivnik učini prvi pokret, a treći je da i ti i protivnik napadnete u isto vreme.

Ni u jednom sukobu ne može biti drugačijeg početka osim ova tri. Pošto je, zavisno od načina napada, moguće postići brzu pobedu, ovaj koncept početka koji sam izložio od prvenstvene je važnosti u mojoj doktrini.
Iako ima više aspekata ovog koncepta prvog poteza, teško je o njima pisati jer se pitanje svake pojedinačne situacije mora razmatrati samo od sebe. Pobeda se postiže tako što se brzo oceni namera protivnika i primene znanja moje vojne doktrine.
Prvi napad (ken no sen) je kada se spremaš da prvi napadneš. Lagano zauzmeš poziciju za napad i onda, bez oklevanja, napadneš. Tvoj napad mora da bude snažan i brz, ali da ti ostavi i neke rezerve. Nemoj da svu energiju utrošiš u početnom napadu. U ovakvom napadu - u kome se koncentriše velika snaga volje, u kome su pokreti nogu mnogo brži nego obično i u kome se napadač približi protivniku u jednom dahu - u takvom napadu napadač isprazni odjednom sav svoj duh. Od početka do kraja, neprijatelja treba da osvojiš svojim entuzijazmom i pobediš ga pod bilo kojim okolnostima.

Drugi, "iščekujući napad" (tai no sen). Kada neprijatelj krene u napad na tebe, pravi se da te to uopšte ne brine. Ili izigravaj slabost. Kad ti se protivnik, započinjući napad, približi, povuci se tako da izgleda kao da bežiš. Onda se, naglo, vrati i pobedi ga u jednom dahu. To je jedan od načina pobede u iščekujućem napadu. Isto tako, kada protivnik napadne snažno, ti možeš da mu poremetiš ritam ako napadneš još snažnije. Iskoristi taj momenat promene i postigni pobedu.

Treći je napad "telom na telo" (taitai no sen). Ova vrsta napada koristi se kada neprijatelj napadene brzo, a ti mu odgovoriš snažno, ali smireno, ili, kada protivnik priđe dovoljno blizu, iznenada napadneš i u kratkom dahu pobediš. Kada protivnik nastupa lagano, kreći se nešto brže nego obično, ali ne suviše, otprilike kao da ploviš; kada on priđe dovoljno blizu, učini prividan pokret, sve vreme posmatrajući protivnikove reakcije. Onda brzo napadni i pobedi.

...

Učiniti prenosivim

Ovaj koncept postoji u svim stvarima u životu. Pospanost i zevanje se može preneti, vreme takođe može da se prenese.
U velikim bojevima moguće je naterati neprijatelja da izgubi opreznost. Kada je neprijatelj uznemiren ili nestrpljiv, pravi se kao da te ništa ne zabrinjava i deluj opušteno. Kada primetiš da je neprijatelj prihvatio tvoje raspoloženje, iznenadi ga i svom brzinom napadni.
U dvoboju je takođe važno dopustiti protivniku da bude opuštenog tela i duha, i onda ostvariti pobedu ofanzivnim napredovanjem, svom snagom i brzinom.
Postoji takođe pojam "trovanje", sličan ovome koji nazivanom "prenosivošću". Protivnika treba naterati da mu postane dosadno, da se uznemiri i da stekne utisak da si podređen u odnosu na njega.

Svitak vatre
Pet krugova
Šinmen Musaši 

Bezglutenski tart od limuna

... ili kako sve može da pođe naopako i nekako na kraju uspe.

Moja želja je bio lepo zapečen tart, pravi tart sa tartskim reckavim ivicama, savršenim filom i tanko isečenim zapečenim kriškama limuna na površini, ali... život piše romane.

Izgleda tragikomično, no funkcioniše.

Prva stvar je bio biskvit.

150 gr badema,
90 gr putera
1/4 kašičice soli
100 gr šećera
1 jaje

Badem sam prelila vrelom vodom (kao obarila ga) i tada je trebalo da se kožica lako oljušti. Ali nije.
Pa sam ostavila tako.
Zatim ga je trebalo samleti, ali nikako da u špajzu pronađem mašinicu.
Te sam angažovala mladunče. Našle smo neku mini mašinicu, ali glupost - tu nikako ne može.
Pa ovo, ono. Na kraju sam sve stavila u kesu i krvnički izlupala čekićem.
Sve u svemu, nešto je bilo krupnije, nešto sitnije, ali je uspelo.

Umutiti dobro puter i šećer, pa dodati jaje, a za njima brašno od badema i so.

I sve jako dobro sjediniti.

Inače to je količina za jedan pleh klasičnih biskvita, pa sam računala da će biti dovoljno za koru tarta. Ali zamalo.
Mislim da mi fali još jedno 20%.
Ovde mladunka radi, pošto je ona za taj tip keksa ekspert.
Posle me je ostavila da se igram sama.

Rerna je zagrejana u početku na 250 C, a pre samog stavljanja biskvita na pečenje je smanjena na 180 C.
Druga greška je bila stavljanje biskvita na ravnu podlogu, pošto ni pleh za tart nisam uspela da pronađem.
A imam.

Nekih 10-15 minuta kasnije božanstven miris me je opomenuo da je gotovo.
Gricnula sam od ivice i ovo je fantazija kada bi se pravilo kao običan keks.
Tu mi je već bilo jasno da je ukus jak "samostalan" i da je trebalo možda manje šećera da stavim za realnu koru, ali dobro...
Ivice koje sam napravila su naravno u toku pečenja pale, ali to me nije zaustavilo.

A onda je na red došao i krem od limuna:

3 limuna - nastrugana kora i sok
100 gr putera
200 gr šećera
3 jajeta

Nastrugala sam limunove, iscedila sok, pomešala sa šećerom i puterom i otopila na blagoj vatri mešajući da se sve sjedini.

Posle sam dodala blago ulupana jaja i stalno mešala na pari i na laganoj vatri da se dobro ukuva, a nije smelo da proključa.
(Na šerpici se vidi da nikako da stignem do buvljaka i kupim šrafove za dršku.)

Ovo vredi svaku sekundu utrošenu kraj šporeta. Ukus je ne fenomenalan, nego megagiga fenomenalan. Najbolje od svega je što se naravno ja uvek zaletim ravno glavom u fil i u stanju sam da pojedem sve, pa ponovo da pravim, no...
Ovo je toliko jako da ne ide dalje od par kašika.

Ali dijamantskih kašika.

Ovde se nalazi ORIGINALNI RECEPT za limun krem koji sam naravno zdipila sa mog omiljenog kulinarskog bloga.
I zdipila i malo promenila, ali ukus je i dalje ostao božanstven.

Elem kada se sve ohladilo shvatila sam - nemam bočne ivice da mi drže krem na mestu.
Ali imam mladunče koje je začudo poslušalo te trknulo do prodavnice i donelo mi slatku pavlaku.

Ideja je bila da "sagradim" bočne zidove, te u njih uspem krem i to je kao to, no sve je izgledalo poprilično traljavo, a i imala sam podosta te ulupane pavlake, pa rekoh sebi...

- ženo, nadogradi!

I eto masonskog limun tarta.

Dakle, suma sumarum:
-badem biskvit savršen, ali prejak kao kora za tart;
-modla za tart sledeći put OBAVEZNA;
-limun krem fenomenalan, ali ovde prejak i ne slaže se sa korom - sledeći put slabiji, ali gušći
 
-a ovaj krem u teglu, pa kašiku, pa udri..