Prokopačka mora...
i nova Venecija i bazeni na otvorenom (2 u 1).
I gledam ja nišan, gleda on mene.
I morala sam da bubnem nešto, čisto da se rešim straha.
I da počnemo da se smejemo.
Bio je to prvi dan druženja sa Robinom Hudom.
Sledeći put povela sam i prijatelje da se pridružimo odmetnicima.
Robin Hud ih je prijateljski dočekao.
Malog Džona..
i oca Taka.
Interesantno je bilo pratiti kako poljoprivredna avijacija leti, ali bez zaprašivanja.
Takoreći za bezveze.
I moj drugi dan.
Ako zeca i ne pogodim strelom, morao bi da se sruši od toliko psihopatskog pogleda.
Mali je ljuti profesionalac, a posle smo se i sprijateljili.
A i Robin Hud nam je pokazao kako se to ispravno i mnogo, mnogo brže odrađuje.
Bilo mi je interesantno da pratim kako se svetlost pomera.
Ali kako je noć napredovala morali smo da se povučemo jer iz Šervudsko-prokopačkih šuma tada izlaze krvnici komarci.
Naravno, jedan pogrešan potez i tetiva mi je odnela unutrašnji deo lakta.
To mi je da pazim za ubuduće.
Sledeći put sam bila sama.
Sasvim dovoljno vremena za koncentraciju i...
Od faze "pogodi metu, ne idi kilometrima pozadi po strelu" stigla sam do faze
"nemoj da pocepaš strelu", karbonske su i koštaju puno.
Vetar me je učio kako da se pozicioniram, a Robin Hud kako se šteluje nišan.
Izgleda da mi je lepo krenulo.
Ovo je mir.
No comments:
Post a Comment