Bezglutenski tart od limuna

... ili kako sve može da pođe naopako i nekako na kraju uspe.

Moja želja je bio lepo zapečen tart, pravi tart sa tartskim reckavim ivicama, savršenim filom i tanko isečenim zapečenim kriškama limuna na površini, ali... život piše romane.

Izgleda tragikomično, no funkcioniše.

Prva stvar je bio biskvit.

150 gr badema,
90 gr putera
1/4 kašičice soli
100 gr šećera
1 jaje

Badem sam prelila vrelom vodom (kao obarila ga) i tada je trebalo da se kožica lako oljušti. Ali nije.
Pa sam ostavila tako.
Zatim ga je trebalo samleti, ali nikako da u špajzu pronađem mašinicu.
Te sam angažovala mladunče. Našle smo neku mini mašinicu, ali glupost - tu nikako ne može.
Pa ovo, ono. Na kraju sam sve stavila u kesu i krvnički izlupala čekićem.
Sve u svemu, nešto je bilo krupnije, nešto sitnije, ali je uspelo.

Umutiti dobro puter i šećer, pa dodati jaje, a za njima brašno od badema i so.

I sve jako dobro sjediniti.

Inače to je količina za jedan pleh klasičnih biskvita, pa sam računala da će biti dovoljno za koru tarta. Ali zamalo.
Mislim da mi fali još jedno 20%.
Ovde mladunka radi, pošto je ona za taj tip keksa ekspert.
Posle me je ostavila da se igram sama.

Rerna je zagrejana u početku na 250 C, a pre samog stavljanja biskvita na pečenje je smanjena na 180 C.
Druga greška je bila stavljanje biskvita na ravnu podlogu, pošto ni pleh za tart nisam uspela da pronađem.
A imam.

Nekih 10-15 minuta kasnije božanstven miris me je opomenuo da je gotovo.
Gricnula sam od ivice i ovo je fantazija kada bi se pravilo kao običan keks.
Tu mi je već bilo jasno da je ukus jak "samostalan" i da je trebalo možda manje šećera da stavim za realnu koru, ali dobro...
Ivice koje sam napravila su naravno u toku pečenja pale, ali to me nije zaustavilo.

A onda je na red došao i krem od limuna:

3 limuna - nastrugana kora i sok
100 gr putera
200 gr šećera
3 jajeta

Nastrugala sam limunove, iscedila sok, pomešala sa šećerom i puterom i otopila na blagoj vatri mešajući da se sve sjedini.

Posle sam dodala blago ulupana jaja i stalno mešala na pari i na laganoj vatri da se dobro ukuva, a nije smelo da proključa.
(Na šerpici se vidi da nikako da stignem do buvljaka i kupim šrafove za dršku.)

Ovo vredi svaku sekundu utrošenu kraj šporeta. Ukus je ne fenomenalan, nego megagiga fenomenalan. Najbolje od svega je što se naravno ja uvek zaletim ravno glavom u fil i u stanju sam da pojedem sve, pa ponovo da pravim, no...
Ovo je toliko jako da ne ide dalje od par kašika.

Ali dijamantskih kašika.

Ovde se nalazi ORIGINALNI RECEPT za limun krem koji sam naravno zdipila sa mog omiljenog kulinarskog bloga.
I zdipila i malo promenila, ali ukus je i dalje ostao božanstven.

Elem kada se sve ohladilo shvatila sam - nemam bočne ivice da mi drže krem na mestu.
Ali imam mladunče koje je začudo poslušalo te trknulo do prodavnice i donelo mi slatku pavlaku.

Ideja je bila da "sagradim" bočne zidove, te u njih uspem krem i to je kao to, no sve je izgledalo poprilično traljavo, a i imala sam podosta te ulupane pavlake, pa rekoh sebi...

- ženo, nadogradi!

I eto masonskog limun tarta.

Dakle, suma sumarum:
-badem biskvit savršen, ali prejak kao kora za tart;
-modla za tart sledeći put OBAVEZNA;
-limun krem fenomenalan, ali ovde prejak i ne slaže se sa korom - sledeći put slabiji, ali gušći
 
-a ovaj krem u teglu, pa kašiku, pa udri..