Pages

Wednesday, August 24, 2011

Mijamoto Musaši

U drugoj polovini 16. veka najveći majstori mačevanja u istočnom delu Japana bili su Cukahara Bokuden i gospodar Koizumi od Isea. U centralnom delu glavnog ostrva Honšu njihovu slavu su dostizali Jošioka Kenpo iz Kjota i Jagju Munejoši iz Jamatoa. Pored njih, po veštini beše poznat i gospodar Kitabatake Tonomori od Kuvane, izvrstan mačevalac, borac i dobar upravitelj svojih ljudi i imanja. Čak i dugo posle njegove smrti stanovnici oblasti Kuvana govorili su sa ljubavlju o njemu - ime tog gospodara simbolisalo je dobru vladavinu i opšti napredak.

Kitabatake je mačevanje i veštinu borenja uopšte izučio kod Cukahare Bokudena koji mu je preneo "Visoku vešinu mačevanja", njegove najtajnije od tajnih načina borenja. Cukaharin sin, Hikoširo, iako je nasledio ime i imanje svog oca, nije bio nagrađen i znanjem o tajnom očevom blagu, tako da stil borenja nazvan kasnije Bokuden nije rasprostranjen na istoku, gde je živeo Hokuširo, nego u oblasti Kuvana u kojoj je vladao Kitabatake.

Predanje kaže da je posle Bokudenove smrti Hikoširo otišao u Kuvanu i pokušao da od Kitabatakea prevarom izvuče tajne načine borenja koje je ovome preneo njegov otac.
"Moj otac me je", kažu da je rekao Kitabakeu, "davno učio veštini borenja, ali sada čujem da je neke veštine preneo i tebi. Sad sam u nedoumici. Da li je otac učio iste stvari i mene i tebe, ili se ono što nas je učio po nečemu razlikuje? Pokaži mi ono što je tebe učio, pa ćemo vrlo lako moći da uporedimo."

Kitabake je bio mudar čovek i odmah je shvatio šta želi Hikoširo. Nije, međutim, hteo da uvredi Bokudenovog naslednika i odmah je pristao na demonstraciju veštine. Ono što je on pokazao Hikoširu bio je, međutim, samo spoljašnji vid "Visoke veštine mačevanja", ne i ono što je bilo glavno u njoj. Tako se dogodilo da je Kitabake Tonomori ostao jedini pravi majstor koji se borio Bokudenovim stilom i da bi ga izučili mnogi mladi ronini morali su da idu čak u Kuvanu. Na istoku je ostao Hikoširo da na mlade generacije prenosi ono što je u stvari bila prazna hladna školjka, ljuštura veličine njegovog oca, samo spoljni oblik, bez srca.

...


Više od svega Musašija je uznemiravala pomisao na to koliko je nedozreo kad se uporedi sa starim Jagjuom Sekišjusaijem. Misleći na savršenstvo koje je postigao stari Jagju, Musaši je često bio tužan, a ponekad čak i besan što je toliko daleko od njega. U takvim trenucima zabranjivao je sebi da uopšte govori o putu samuraja i putu mača, na kome je Jagju praktično došao do onog krajnjeg cilja koji je Musaši žarko želeo da dostigne.

Sećajući se Jagjua, svet oko njega, za koji je govorio da je ispunjen glupacima, činio mu se velikim, zastrašujuće velikim. U takvom svetu život nije stvar logike, niti je mač stvar logike. U takvim trenucima osećao je da mnogo više ljudi oko njega, mnogo više nego što je to obično mislio, može da bude bolje od njega, ali ni tada nije gubio nadu da će ipak jednog dana biti savršen. Samo mu se tada taj cilj činio suviše dalekim.

Kad bi se ti trenuci sumnje u samog sebe suviše odužili, Musaši bi odlazio na planine i u njihovoj samoći tražio pribežište. Kada bi se otuda ponovo vraćao među ljude, po njegovom izgledu moglo je da se shvati šta je sve tamo preživeo. Upalih obraza, tela prekrivenog ranama i ogrebotinama, sa kosom ulepljenom jer nije moglo da je opere ni dugo stajanje pod ledenim vodopadima. Spavao je samo na goloj zemlji i odeća i telo bili su mu toliko prljavi da su mu svetleli samo zubi i oči.

Ali, to je bila samo spoljašnjost. Iznutra, on je tada skoro goreo od samopouzdanja, skoro arogancije, a energija u njemu je tada bila toliko velika da niko koga bi sreo nije mogao da mu se suprotstavi. Susreti koje je tada imao sa mačevaocima bili su prave provere njegove odvažnosti, i zato je voleo to vreme kada siđe sa planina.

Sada je krenuo na put da sazna šta zna taj umetnik u borbi kasurigamom. Desetak dana pre zakazanog susreta u Kjotu imao je taman toliko vremena da ode do Kuvane i u okolnim planinama sazna šta to Šišido Baiken može da uradi tim opasnim oružjem. Da li je taj čovek jedan od onih pravih ili je samo jedan od mnogih insekata koji jedu pirinač i naseljavaju zemlju, to je trebalo tek da se vidi. Kasurigama ili njegov mač, ko je jači? To je tek trebalo da se vidi.


MIJAMOTO MUSAŠI
Eiđi Jošikava



2 comments:

  1. Pak job Ads and advertisements for Karachi,Lahore,Quetta,Peshawar,Multan,Hyderabad,Rawalpindi,Islamabad and http://allpkjobz.blogspot.com all cities of Pakistan

    ReplyDelete
  2. Aisha darling, regarding the fact this is a spam message and completely wrong type of advertisement, I'll just send a kiss to Hyderabad, my favorite city and to Daler my favorite man.
    Punjab rules :)

    ReplyDelete