Recept za picu

Uopšte neću o tome šta je zdravo, a šta nije.

Niti šta je pica po striktnim pravilima (180g testa, pravi paradajz sos, bosiljak, origano i mocarela... pa onda doktorat o tome kako se pravi testo, pa kako sos, u kojim uslovima je odgajan paradajz, sa posebnim osvrtom na klimatologiju, što se odnosi i na začinsko bilje... kako su gajene krave da bi se dobila idealna mocarela, te muzika i masaža koju su imale i tačan broj dnevnih šetnji ne bi li mleko bilo idealne strukture...).

I Bože sačuvaj da trtljam o bezglutenskoj dijeti, kojoj izmaknem tu i tamo.

I nikako o picama u parčićima koje se prodaju po gradskim kioscima, koje je dovoljno da samo pogledam u preseku i odustanem. Ili o onim iz picerija sa kojima u nedostatku nunčaki i kasurigame možete vrlo zgodno i vrlo brzo ubiti čoveka. Neki pica majstori je zapravo trebalo da budu obućari, potkivači ili kovači... Nikako kuvari.
Nikako.





Elem, da skratim. Po meni idealna pica je idealno ispečena, testo nije živo, ali je mekano i lagano za sečenje, ukusno, i sa dušom. Od gore nije ni suvo, ni pregorelo, sos je pristojan, začina dovoljno, ali ne previše i sve što se po tome stavi je mekano, dovoljno ispečeno i pravo. Što je vrlo bitno prilikom izbora sira ili kačkavalja, koji se ovde u najvećem broju slučajeva (bedan kačkavalj Srbija proizvodi) u toku termičkog procesa pretvara u plastičnu masu (od koje su ga, ruku na srce, i proizveli).

No, baza je testo, kesica kečapa, origano i šta god vam padne na pamet.






Testo za picu:

-800g brašna
-1,5 kašičice soli
-2 kašike šećera
-40g kvasca
-8 kašika ulja
-2 dl vode

Za nesposobne kuvarice kao što sam ja ide detaljno uputstvo.
Kvasac (40g jednako je kockici kvasca iz prodavnice) mora da bude na sobnoj temperaturi. U vrlo mlaku vodu se doda šećer i so i promeša, zatim se lagano stavi izmrvljen kvasac i ostavi nešto minuta da počne da "radi". Radi tako što ispliva na površinu i raširi se.

U većoj posudi se (koristim plastičnu vanglu) sipa brašno i ulje, a zatim doda ona smeša razgoropađenog kvasca, šećera, soli i vode. I mesi.
Mora da se mesi lagano, sa ljubavlju, i sa mirom u glavi.






Ovo je inače tzv "univerzalno testo", što će reći da može da se koristi za kiflice, štapiće, perece, hleb, šta god.
Ako je previše suvo i tvrdo doda se malo vode.
Ako je previše mekano doda se malo brašna.

Ovde data mera od 800 g brašna je za dva pleha pice, to jest za 4 osobe (mada je to promenljiva kategorija kada ručku prisustvuje muškarac, jer su oni u stanju da pojedu vola uz deset plehova, ili kada prisustvujem ja, a nije mi baš stalo tih dana da izgledam manekenski).

Kada je dobro umešeno, pokrije se kuhinjskom krpom (čistom dabome) i ostavi na miru i na toplom da naraste.
Nekih 20-30 minuta kasnije kada udvostruči masu spremno je za rad.
Iskusnije kuvarice bi na ovo rekle da treba da se premesi ponovo, pa da još jednom nadođe, ali to je savet za one koje vole da kuvaju, sobaricama je dovoljno samo jedno narastanje, jer su sobarice obično gladne kao vukovi dok spremaju.





Ovom testu je dodato mnogo, ali mnogo više vode nego što piše u receptu, i to vrlo namerno, da bi testo bilo mekano.
Znači pleh, na njega papir za pečenje, pa "razmazivanje testa".





A onda očajnički urlik u kuhinji - Neka mi neko doda kesu za zamrzivač, ulepljena sam!
S obzirom da nas je na ručku tri, i to ženskice, i to u stadijumu dijeta, jedan pleh je bio dovoljan, a ostatak je spakovan u kesu i otišao je u zamrzivač.
Nije tako dobro posle odleđivanja kao sveže, ali u odnosu na one gotove pica kore je vrhunac kulinarstva.





U posebnoj posudi se razmuti kesica kečapa sa vodom (ni previše ni premalo) i doda se malo origana.





Zatim se razmaže po testu, koje se ponovo pospe origanom.





Ako se stavlja šunka, neke tanko sečene kobasice i sve što je baš tanko - to bi trebalo ređati prvo. Odozgo vrlo lepo idu sveže paprike, maslinke naravno, pavlaka ko voli...




Ostale su mi neke šitake pečurke pa sam probala i sa njima. Nisu za picu, ali može da prođe.

Kačkavalj negde u sredini ili gore, jer ako jeste kvalitetan onda se lepo topi.





Taman pre ređanja čudesa na testo uključi se rerna na 250 C, i pošto se časkom usija, smanji se na 200 C pre samog ubacivanja pleha.





A onda desetak minuta kasnije počinje da božanski miriše...
Ali mora još da se čeka.





Po samom testu se vidi kada je gotovo.
Pogotovo kada sobarica čuči ispred rerne i pobožno mantra (da ne bi umrla od gladi).
U slučaju da niste sigurni da li je testo pečeno to se proverava tako što se ubode čačkalica ili viljuška, pa ako ne ostane traga na njoj - gotovo je.





Ovde se vidi da je testo mekano, ali ne previše debelo. Štaviše deblje je samo na ivicama, te bih bila u stanju da slistim ceo pleh i tražim još samo da ne treba da skačem popodne...
(Život jeste patnja, prvi postulat budizma)





E da, čim se izvadi iz rerne pica se premaže (prelije?) ostatkom onog razređenog kečapa i sačeka par minuta da se sve upije.





I tada je u idealnom stanju... Što je namirisala i naša Biserka, koja je "slučajno" naišla baš u vreme ručka.
Biserku nismo pojele, ipak smo bile na dijetama.





Uz ovo (picu, a ne Biserku) idealno ide i Milin voćni kolač (originalno japanski božićni kolač sa jagodama koji je pretrpeo neke modifikacije).
Standardni patišpanj (Mili bi sad rekla da je to uvreda za japanski recept, ali istina je istina) preko kog se stavi umućena slatka pavlaka, naređa voće, pa sledeća kora, pa pavlaka, pa voće.





Ali, zato što život jeste patnja i zato što u našoj kući ne može da se pronađe modla za tortu sa rasklapajućim cilindričnim zidom sa tačnim specifikacijama prečnika i materjala, i zato što nju niko ne razume, i zato što sam ja mentol, i zato što imamo pleh za tart (preveliki) i zato što sam ja trostruki mentol koji ima ideju da se patišpanj ostavi kao tart, te na njega samo prospe pavlaka i voće i zato što je život definitivno patnja...
Patišpanj (okrugli) je presečen na pola te je torta dobila oblik polumeseca.

Koje po mojoj ideji (trostruki mentol) isekosmo na 4 debela parčeta taman koliko i jeste prava mera i slistismo.





To se valjda nije računalo u dijetu...