Pages

Monday, March 18, 2013

Kartaško lice



Igramo jako opasnu igru.
On i ja.

Nema tu ništa.
I ne sme da bude.
Ali razdvajanje od mesec dana..
Moje presečene misli.
Sada će biti lakše da se zaboravimo.
I njegovo besomučno pretraživanje gde može da me pronađe.
I susret posle svega.
Pravimo se blesavi.
Sve je ok.
Kao da ništa.

Kao da ništa.
I ogromna prostranstva mog srca.
I ogromna prostranstva njegovog osmeha.

Nema ništa.
I ne sme da bude.

I kada nam padnu kartaška lica,
ništa ne sme da se desi.
Ja igram aspergerijanskog narcisa,
on..

U cara Trojana
U cara Trojana
Ma u..

I kada nam padnu kartaška lica
pravimo se blesavi.
Do god možemo.

Jer ništa ne sme da se desi.







4 comments:

  1. tako i ja, da ne padnu, da slučajno ne (s)padnu kartaška lica ~ nabila karte na lice. Prekrila kartama lice. Sakrila usne u karte. I gledam preko karata. Pogled ne odaje ništa. I (za)boli. Pokeraški pogled. Mada, ne znam kako se igra (poker). Igram nevešto. Obmanjujem sebe. Menjam neke karte. Krijem se iza karata i gubim. On traži da pokažem moje. Pobedonosno spušta svoje i zahteva da pokažem moje. Da (ih) spustim i otkrijem. Otkriva svoje lice i zahteva da i ja otkrijem (moje).

    (ne smeje se pobedonosno, iako pobeđuje...)

    Dolazak proleća neće preokrenuti, poreći neumitnost (gubitka/dobitka).

    ReplyDelete
    Replies
    1. To se zove život. Iz svega se uči, iz svake situacije.

      Delete