Aplikacioni aspekt

Čekam konjicu sa puškom u rukama.
Čekam pomoć.
Pa shvatam da nema nade.

A onda trčim unutra i zaključavam vrata.
Pa guram nameštaj na njih.
Pa ponovo trčim dalje i zaključavam sledeća vrata.
Pa guram nameštaj.
Pa ulećem u orman i zaglavljujem ga iznutra.
I sedim.
U mraku.

Slušam kako lomi brave i razvaljuje.
I lomi brave i razvaljuje.
I lomi brave.

Onda me gleda.
Onda se gledamo.