Kako sam znala?
Samo sam čitala.
Karte i karte, pozicije i sve prateće gluposti.
Tako sam znala.
Dok ti sediš na onoj stolici, sam u toj sobi gde smo bili... svuda, ja hodam kroz grad.
I nove sandale stoje, čekaju neke lepše dane na pristaništu.
Dok sediš na toj stolici gde sam ti sedela u krilu ja hodam.
Samo hodam.
Prođem pored onog platoa gde je trebalo da igramo valcer u vetrovitoj noći.
I pored mesta gde je trebalo da kupimo sladoled.
I da ga podelimo.
I hodam.
Muškarci se obično napiju. Odu u kafanu, istresu, naljoskaju, nalupetaju gluposti, ima tu raznih ideja.
Ja obično nahranim galebove.
Na obe reke, sa obe strane.
Zato su tako lepo debeli i pitomi.
I nastavim da hodam.
Dok sediš sam na baš onoj stolici znam da ponovo osećaš i znam da...
Sve znam.
Sve pročitam u kartama i pozicijama i glupostima.
I odem da hodam.
Protiv nekih stvari ne mogu da se borim.
Ne mogu više da pokušavam.
Neka sve ide kako ide.
Neka hoda samo od sebe.
No comments:
Post a Comment